2026
година
2026. је проста година која је почела у четвртак. 2026. је двадесет и шеста година 3. миленијума, двадесет и шеста година 21. века и седма година 2020-их.
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 2026 на Викимедијиној остави.
| |
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 1. јануар:
- Бугарска је увела евро као званичну валуту и постала двадесет и прва чланица еврозоне.
- Најмање 46 особа погинуло и око 100 повређено у експлозији и пожару изазваним пиротехником у ноћном клубу у кантону Вале, Швајцарска.
- Зохран Мамдани положио заклетву на Курану и постао први градоначелник муслиман у историји Њујорка.
- Украјина и Молдавија постале део роминг простора Европске уније.
- Кипар започео председавање Саветом Европске уније.
- 2. јануар:
- Међу 119 повређених у пожару у ноћном клубу у кантону Вале, у Швајцарској, идентификовано 4 држављана Србије и 1 држављанин Босне и Херцеговине.
- 3. јануар:
- Сједињене Америчке Државе извршиле више ваздушних напада на Венецуелу и заробиле венецуеланског председника Николаса Мадура и прву даму Силију Флорес.
- Уједињено Краљевство и Француска извршиле ваздушне нападе на подземна складишта наоружања Исламске државе у Сирији.
- Екваторијална Гвинеја преселила главни град из Малабоа у Сијудад де ла Паз.
- 4. јануар:
- Војска Јемена заузела град Мукала од побуњеника.
- Северна Кореја тестирала хиперсоничне ракете.
- 5. јануар:
- 6. јануар:
- 7. јануар:
- У Венецуели проглашено 7 дана жалости поводом смрти 24 војника погинулих у америчком нападу.
- У нападу испред мормонске цркве у Солт Лејк Ситију, у држави Јута (САД), погинуле 2 особе, а 6 их је рањено.
- 8. јануар:
- Сједињене Америчке Државе најавиле повлачење подршке и учешћа Хашком трибуналу, Венецијанској комисији и још 64 међународне организације, конвенције и уговора.
- Принц Реза Пахлави позвао грађане Техерана да изађу на улице 12. дана анти-владиних протеста у Ирану.
- Једна особа страдала у поплавама у Драчу, Албанија.
- 11. јануар:
- Одржани парламентарни избори у Бенину.
- 12. јануар:
- Убијен бивши корзикански лидер, борац за независност Корзике Алан Орсони, на сахрани своје мајке у селу Веро, на југу Корзике.
- Шпанска полиција уз сарадњу Центра за поморску анализу и операције – наркотици (МАОЦ), Управе за сузбијање дрога САД (ДЕА), Федералне полиције Бразила, Националне агенције за криминал Уједињеног Краљевства (НЦА), као и власти Француске и Португала запленила рекордних је 10 тона кокаина на отвореном мору из брода који је долазио из Бразила. Брод је пресретнут у Атлантском океану, а због недостатка горива тегљен је до Канарских острва. Наркотици су повезани са троструким убиством Нишлија, на пловилу затечен члан Балканског картела. Ухапшено је 13 особа, заплењена је дрога распоређена у 294 бала, као и кратко ватрено оружје које је коришћено за чување и заштиту пошиљке.
- 15. јануар:
- Одржани председнички и парламентарни избори у Уганди. Јовери Мусевени добио нови мандат, протести због оптужби за изборну крађу, вођа опозиције ухапшен.
- 18. јануар:
- Одржани председнички избори у Португалији.
- Осам европских држава издало заједничко саопштење у којем упозоравају да би анексија Гренланда од стране Сједињених Америчких Држава бесповратно угрозила трансатлантске односе.
- Погинуле 43, а повређене 292 особе након што је воз испао из шина у Адамусу, Шпанија.
- 19. јануар:
- Почео 56. Светски економски форум у Давосу, Швајцарска.
- 20. јануар:
- Снаге Транзиционе Владе Сирије заузеле већи део територије под контролом Сиријских демократских снага, након успешне офанзиве окончане примирјем.
- 22. јануар:
- Сједињене Америчке Државе званично напустиле Светску здравствену организацију.
- 23. јануар:
- То Лам поново изабран за Генералног Секретара Комунистичке партије Вијетнама, на 14. конгресу партије.
- Илијана Јотова постала прва жена председница Бугарске након оставке Румена Радева.
- Преминула Милка Бауковић Радивојевић, најстарија српска суперстогодишњакиња у 110. години
- 25. јануар:
- Одржани парламентарни избори у Мјанмару.
- Ватерполо репрезентација Србије освојила златну медаљу на Европском првенству у ватерполу.
- 26. јануар:
- Црна Гора затворила поглавље 32 (финансијска контрола), у преговорима за приступање Европској унији.
- Израелске одбрамбене снаге повратиле тело Ран Гвилија са севера Газе, окончавајући талачку кризу у Гази.
- 27. јануар:
- Студенти у блокади високошколских установа у Београду организовали су скуп који је одржан поводом Савиндана и посвећен је просвети, под слоганом "Знање је моћ".[1] Окупили су се испред зграде Ректората на Студентском тргу, након су пешке дошли до Храма светог Саве, где је преломљен колач.
- У мировну операцију Уједињених нација у Либану упућен је нови контингент Војске Србије, који чине пешадијска чета из састава Друге бригаде копнене војске, штабни официри и група специјалистичких официра.[2]
- 28. јануар:
- У несрећи у руднику на истоку Демократске републике Конго погинуло више од 200 људи.
- 29. јануар:
- Сукоби у региону Тиграј у Етиопији између Одбрамбених снага Тиграја и Националних одбрамбених снага Етиопије.
- Припадници УКП МУПа Србије, у селу Коњух код Крушевца су запленили велику количину дроге, пет тона марихуане и ухапсили два лица. Ухапшени Р.С. (68) и Н.С. (40).[3]
- 30. јануар:
- Пуштени у етар фајлови покојног сексуалног преступника Џефрија Епштајна што је изазвало серију скандала светских размера.[4]
Фебруар
уреди- 1. фебруар:
- Општи избори одржани у Костарики.
- 3. фебруар:
- Боко харам напао два села у држави Квара, Нигерија. У нападу убијено више од 200 људи, рањено преко 50 и отето 38.
- 6. фебруар:
- Најмање 31 особа убијена и око 100 особа повређено у нападу бомбаша самоубице на џамију у Исламабаду, Пакистан.
- Почеле Зимске олимпијске игре 2026. у Италији.
- 8. фебруар:
- Одржани општи избори у Јапану.
- Одржани општи избори и уставни референдум у Тајланду.
- Одржан други круг председничких избора у Португалији.
- 10. фебруар:
- Најмање 10 особа и нападач убијени током напада ватреним оружијем у средњој школи у Британској Колумбији, Канада.
- 20. фебруар:
- Врховни суд Сједињених Америчких Држава одбио одлуку Председника Доналда Трампа за ново повећавање царина другим државама.
- 22. фебруар:
- Ким Џонг Ун поново изабран за Генералног Секретара Радничке партије Кореје на 9. народном конгресу.
- У војној операцији у Тапалпи, Халиско, Мексико, убијено 62 људи укључујући и вођу Картела нове генерације Халиска, Немесио Осегуера Сервантес.
- 23. фебруар:
- Роб Јетен нови премијер Холандије. Најмлађи премијер и први премијер хомосексуалац у историји Холандије.
- 26. фебруар:
- Власт у Пакистану објавила рат Талибанима у Авганистану.
- 27. фебруар:
- Велике поплаве у држави Минас Жераис, Бразил, однеле више од 70 живота.
- Драган Вучићевић је постао део медијске империје Саше Благојевића преко своје фирме Бест Медиа Теам, купио медије: Сантос из Зрењанина, РТВ Бачка Паланка и Лотел Плус из Лознице, Телевизију В5 из Ваљева, Телевизију Прибој, радио Коран, ужичке телевизије ТВ-5 Ужице и Лав плус. Поред преузимања постојећих медија, основане су и две фирме за производњу и емитовање телевизијског програма, Миомедиа у Мионици и Инфомачва у Шапцу.[5]
- 28. фебруар:
- Више ваздушних напада Сједињених Америчких Држава и Израела на Иран. Уз цивилне жртве, погинуо и Врховни вођа Ирана Али Хамнеј. Иран у знак одмазде извршио ваздушне нападе на америчке војне базе у земљама Персијског залива.
Март
уреди- 1. март:
- Иран прогласио џихад против Сједињених Америчких Држава и Израела.
- Израелско ратно ваздухопловство извршило више напада на циљеве у Техерану.
- Једна особа повређена у нападу дроном у Оману.
- Две иранске балистичке ракете оборене пре пада на Кипар.
- 9 убијених и 49 повређених у иранском ваздушном нападу на синагогу у Јерусалиму, Израел.
- 3 припадника Оружаних снага САД-а убијена, а 5 повређено, у иранском ваздушном нападу.
- Више иранских дронова погодило француску војну базу у Абу Дабију, Уједињени Арапски Емирати.
- Пакистан извео више ваздушних напада на Кабул, Авганистан.
- Најмање 22 погинулих у нападу на конзулат САД-а у граду Карачи, Пакистан.
- 2. март:
- 3 америчка F-15E страјк игл авиона оборена у Кувајту, посада преживела.
- Иранске беспилотне летелице погодиле амбасаду САД-а у Кувајту, Кувајт.
- Катар оборио 2 иранска Сухој Су-24 авиона изнад Персијског залива.
- Више од 50 људи погинуло и више од 150 рањено у нападу Хезболаха на израелски град Хаифу, односно нападу Израела на Бејрут, Либан.
- 4 стамбене зграде оштећене након украјинског напада беспилотним летелицама на Новоросијск, Русија.
- Француска најавила проширење свог арсенала нуклеарног наоружања.
Смрти
уредиЈануар
уреди- 1. јануар — Неџат Даци, албански политичар (✶1944)
- 2. јануар — Владимир Лукић, српски политичар (✶1933)
- 3. јануар:
- Дејан Ђуровић, српски глумац и водитељ (✶1938)
- Димитар Пенев, бугарски фудбалер (✶1945)
- 4. јануар:
- Милорад Косановић, југословенски и српски фудбалер и тренер (✶1951)
- Јованка Јолић, српска теоретичарка завера и интернет звезда (✶1957)
- 5. јануар — Олдриџ Хејзен Ејмс, официр ЦИА-е и агент КГБ-а (✶1941)
- 6. јануар:
- Бела Тар, мађарски филмски редитељ (✶1955)
- Љубомир Нинковић, српски и југословенски музичар, композитор и аутор (✶1950)
- Џон Ф. О'Донохју, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац и полицајац (✶1946)
- 10. јануар — Ерих фон Деникен, швајцарски контроверзни писац, уметник и мистериолог (✶1935)
- 13. јануар — Марк Брновић, амерички правник и политичар српског порекла (✶1966)
- 14. јануар — Вељко Брајић, пуковник Војске Републике Српске (✶1953)
- 15. јануар — Принцеза Ирена од Грчке и Данске, принцеза Грчке и Данске и пијанисткиња (✶1942)
- 16. јануар:
- Лујза Диого, мозамбичка политичарка и премијерка Мозамбика (2004-2010) (✶1958)
- Комнен Бећировић, српски књижевник, публициста и новинар из Црне Горе (✶1936)
- Михаило Ђоковић Тикало, српски сликар (✶1941)
- 17. јануар — Гладис Вест, америчка математичарка (✶1930)
- 18. јануар:
- Марко Лугоња, генерал-потпуковник Војске Републике Српске (✶1951)
- Мика Алексић, српски режисер, сценариста, продуцент, и глумац (✶1952)
- Игуманија Христина, православна монахиња и игуманија Манастира Љубостиње (✶1931)
- 19. јануар:
- Сенка Велетанлић, српска и југословенска певачица и глумица (✶1936)
- Валентино, италијански модни дизајнер (✶1932)
- Бети Ђорђевић, српска певачица џез и соул музике (✶1946)
- 20. јануар — Лусјен Милер, француски фудбалер и тренер (✶1934)
- 22. јануар — Марија Аљиновић, југословенска позоришна, филмска, ТВ и радио глумица (✶1936)
- 23. јануар — Милка Бауковић, српска суперстогодишњакиња (✶1915)
- 24. јануар:
- Далибор Брун, југословенски и хрватски певач (✶1949)
- Мајкл Паренти, амерички политиколог, историчар и културни критичар (✶1932)
- Тодор Стевановић, српски сликар и академик (✶1937)
- Кристијан Шарац, српски писац, уредник и промотер фантастике (✶1981)
- 29. јануар — Светомир Ђурбабић, српски писац, новинар и уредник (✶1936)
- 30. јануар — Кетрин О’Хара, канадскo-америчка глумица, комичарка и сценаристкиња (✶1954)
Фебруар
уреди- 1. фебруар — Смаил Караило, српски сликар и педагог (✶1940)
- 3. фебруар — Сејф ел Ислам Гадафи, либијски инжењер, доктор филозофије и политичар (✶1972)
- 4. фебруар — Џон Вирго, енглески играч снукера и коментатор (✶1946)
- 6. фебруар — Миро Вуксановић, српски књижевник, уредник и академик (✶1944)
- 7. фебруар:
- Гордана Марић, српска глумица и професорка глуме (✶1956)
- Бред Арнолд, амерички музичар (✶1978)
- 9. фебруар — Андраш Ридлмајер, амерички библиотекар мађарског порекла (✶1947)
- 11. фебруар:
- Сејс Нотебом, низоземски писац, песник и новинар (✶1933)
- Џејмс ван дер Бик, амерички филмски и телевизијски глумац (✶1977)
- 13. фебруар:
- Љиљана Павић, српска филмска и телевизијска сценаристкиња (✶1938)
- Татјана Јечменица, српска тенисерка (✶1978)
- 14. фебруар — Том Нунан, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (✶1951)
- 15. фебруар:
- Горан Сукно, југословенски и хрватски ватерполиста (✶1959)
- Ана Бенаки Псаруда, грчка правница и политичарка (✶1934)
- Ленче Делова, југословенска и македонска глумица (✶1948)
- Роберт Дувал, амерички глумац и режисер (✶1931)
- 16. фебруар — Ђоко Остојић, српски књижевник (✶1930)
- 17. фебруар:
- Џеси Џексон, амерички баптистички свештеник, активиста за грађанска права и политичар (✶1941)
- Даг Мо, амерички кошаркаш и тренер (✶1938)
- 18. фебруар:
- Борислав Паравац, српски политичар (✶1943)
- Љиљана Зелен Караџић, супруга Радована Караџића (✶1945)
- Грујо Бјековић, српски универзитетски професор (✶1943)
- 19. фебруар — Ерик Дејн, амерички глумац (✶1972)
- 20. фебруар — Мирјана Капетановић, босанскохерцеговачка књижевница и новинарка (✶1959)
- 21. фебруар:
- Владислав Јовановић, српски дипломата и политичар (✶1933)
- Ден Симонс, амерички писац (✶1948)
- 23. фебруар:
- Драгољуб Димитријевић, српски академски вајар и универзитетски професор (✶1950)
- Роберт Карадин, амерички глумац (✶1954)
- 25. фебруар — Бошко Ђорђевић, југословенски и српски фудбалер (✶1953)
- 28. фебруар — Али Хамнеј, врховни вођа Ирана од јуна 1989. до фебруара 2026 (✶1939)
Март
уреди- 2. март — Николај Кољада, руски глумац, прозни и драмски писац, сценариста и редитељ (✶1957)
- 3. март — Лазар Јарамазовић, српски мачевалачки тренер (✶1947)
- 4. март — Александар Боричић, југословенски и српски одбојкаш (✶1948)
- 5. март — Тони Хор, британски научник (✶1934)
- 6. март — Добрила Смиљанић, српска текстилна радница (✶1935)
- 8. март:
- Владимир Ракочевић, српски математичар и академик САНУ (✶1953)
- Ентони Џејмс Легет, амерички физичар британског порекла и нобеловац (✶1938)
- Сретен Божић, српски и аустралијски писац и антрополог и хуманиста (✶1932)
- Славољуб Марјановић, српски шаховски велемајстор и шаховски тренер (✶1955)
- 12. март — Мирјана Маскарели, професорка латинског (✶1937)
- 14. март:
- Живорад Марковић, српски стогодишњак (✶1919)
- Јирген Хабермас, немачки социолог и филозоф (✶1929)
- 15. март — Лен Дејтон, британски писац (✶1929)
- 16. март — Борко Гвозденовић, српски новинар и књижевник (✶1937)
- 17. март:
- Патријарх грузијски Илија II, патријарх-католикос све Грузије (1977–2026) (✶1933)
- Златко Шименц, југословенски и хрватски ватерполиста словеначког порекла (✶1938)
- 18. март — Трајко Ангелов, југословенски и српски астроном и универзитетски професор (✶1945)
- 19. март:
- Младен Барбарић, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (✶1953)
- Чак Норис, амерички глумац (✶1940)
- 20. март:
- Филарет Денисенко, поглавар неканонског Кијевског патријархата (1992–2018, 2019–2026) (✶1929)
- Божо Копривица, српски и југословенски књижевник и драматург (✶1950)
- 21. март — Михајло Веснић, српски фудбалер (✶2001)
- 22. март:
- Ерман Ипен, белгијски стрип умјетник (✶1938)
- Лионел Жоспен, француски политичар и премијер Француске (1997-2002) (✶1937)
- 23. март — Радоје Чупић, српски глумац и позоришни режисер (✶1958)
- 26. март — Џејмс Толкан, амерички филмски и телевизијски глумац (✶1931)
- 30. март — Карлос Вестендорп, шпански политичар и дипломата (✶1937)
- 31. март:
- Борислав Михајлов, бугарски фудбалски голман (✶1963)
- Едуард Кокшаров, руски рукометаш (✶1975)
- Радош Смиљковић, српски универзитетски професор, дипломата и публициста (✶1934)
Април
уреди- 1. април — Ханс Јирген Крајше, источнонемачки фудбалер (✶1947)
- 5. април — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар (✶1937)
- 6. април — Кристијан Шварц Шилинг, немачки политичар (✶1930)
- 7. април — Мирчеа Луческу, румунски фудбалски тренер и фудбалер (✶1945)
- 8. април:
- Душко Вујошевић, југословенски кошаркашки тренер (✶1959)
- Срећко Богдан, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер (✶1957)
- 10. април — Елиот Енгел, амерички политичар (✶1947)
- 14. април:
- Мајкл О. Рабин, израелски научник (✶1931)
- Хусеин Чокић, југословенски и босанскохерцеговачки филмски и позоришни глумац (✶1931)
- 16. април:
- Казуо Иманиши, јапански фудбалер (✶1941)
- Алекс Манингер, аустријски фудбалер (✶1977)
- 17. април — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш (✶1958)
- 18. април — Светолик Јаковљевић, српски џез-публициста (✶1926)
- 19. април — Дезмонд Морис, британски зоолог и етолог, као и писац антрополошких књига (✶1928)
- 20. април — Надица Јаковљев, српска новинарка и уредница (✶1961)
- 23. април:
- Реџеп Ћосја, албански политичар и књижевни критичар из Црне Горе (✶1936)
- Сава Халугин, српски вајар и академик (✶1946)
- 26. април — Горан Бабић, југословенски и српски књижевник, драматург, сценариста, новинар и концептуални уметник (✶1944)
- 30. април:
- Георг Базелиц, немачки сликар (✶1938)
- Славен Радовановић, српски писац, филмски сценариста, драматург и есејиста (✶1947)
Мај
уреди- 6. мај:
- Рајко Касагић, српски политичар и председник Владе Републике Српске (1995-1996) (✶1942)
- Ласло Фазекаш, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (✶1947)
- Тед Тарнер, амерички медијски магнат (✶1938)
- Владимир Цветковић, југословенски и српски кошаркаш и спортски функционер (✶1941)
- 15. мај:
- Из ел Дин ел Хадад, палестински политичар и војни вођа који је предводио Хамас (✶1970)
- Едмунд Фелпс, амерички економиста и нобеловац (✶1933)
- 16. мај — Предраг Кораксић, српски карикатуриста (✶1933)
- 20. мај — Клив Молер, амерички математичар и програмер (✶1939)
- 25. мај:
- Параскевас Анцас, грчки фудбалер (✶1976)
- Сони Ролинс, амерички џез саксофониста (✶1930)
- 26. мај — Драгољуб Мићуновић, српски филозоф и политичар (✶1930)
- 27. мај:
- Илије Чокан, румунски суперстогодишњак (✶1913)
- Драган Вукша, југословенски и српски фудбалер и тренер (✶1953)
- 28. мај — Абд Рабо Мансур ел Хади, јеменски политичар и предсеник Јемена (2012-2022) (✶1945)
Јун
уреди- 3. јун — Един Авдић, босанскохерцеговачки спортски новинар и коментатор (✶1979)
- 4. јун:
- Марђан Сатрапи, француска илустраторка, књижевница и редитељка иранског порекла (✶1969)
- Хосе Санфилипо, аргентински фудбалер (✶1935)
Нобелове награде
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Studenti u blokadi pozvali na protest: Šetnja od Rektorata do Hrama svetog Save”. Blic.rs (на језику: српски). 2026-01-27. Приступљено 2026-03-24.
- ^ Balkans, Newsmax. „U mirovnu operaciji u Libanu upućen novi kontingent Vojske Srbije”. Newsmax Balkans (на језику: српски). Приступљено 2026-03-24.
- ^ Vesti, Sremske (2026-01-29). „Najveća zaplena droge u Srbiji: Policija zaplenila pet tona marihuane, uhapšene dve osobe (FOTO+VIDEO)”. Sremske Vesti (на језику: српски). Приступљено 2026-06-04.
- ^ https://radar.nova.rs/global/slucaj-dzefri-epstin-zataskavanje/
- ^ javnosti, Glas (2026), , Informerizacija: Dragan J. Vučićević postao manjinski vlasnik desetak medija širom Srbije (на језику: српски), Приступљено 2026-04-30
