Драгољуб Мићуновић
Ово је чланак о особи која је недавно умрла. Неке информације, нарочито оне које се односе на саму смрт и њене околности, могу да се промене када више чињеница буде познато. Прва медијска извешћа су понекад непоуздани извори. |
Драгољуб Мићуновић (Мердаре код Куршумлије, 14. јул 1930 — Београд, 26. мај 2026) био је српски филозоф и политичар. Мићуновић је бивши председник Скупштине Србије и Црне Горе, бивши народни посланик који је био неколико пута биран у савезној и републичкој скупштини и некадашњи председник Демократске странке, као и један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке.[1]
| Драгољуб Мићуновић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Мићуновић 2008. | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 14. јул 1930. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Мердаре, Југославија | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 26. мај 2026. (95 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Србија | ||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||
| Професија | филозоф и психолог | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Странка | Демократска странка (1990—1996, 2004—2026) Остале: Демократски центар (1996—2004) Савез комуниста Југославије | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Биографија
уредиЗавршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом је уписао филозофију на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1954. Као осамнаестогодишњак провео је годину дана и осам месеци у логору на Голом отоку, јер је као млад комуниста и члан Комунистичке партије Југославије био идеолошки приклоњен Совјетском Савезу и Јосифу Стаљину.
Мићуновић је по дипломирању једно време радио као професор филозофије и психологије у Крушевцу. Почетком 1960-их постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.
Године 1968. био један од организатора студентских демонстрација у Београду, због чега је био хапшен, подржавајући циљ организатора студентских демонстрација за борбу против тзв. црвене буржоазије. Почетком 1975. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“, а враћен је у децембру 1989.[2] Наредних неколико година провео је у Немачкој где се политички формира као демократа. У СФР Југославију се вратио 1983. године и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[3]
.jpg)
Године 1989. учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара 1990. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република Скупштине СР Југославије.
Године 1994. смењен са места председника Демократске странке. Тако је дошло (1996) до формирања нове странке под називом Демократски центар, и Мићуновић постаје лидер те странке. Исте године, у новембру, постаје посланик на листи опозиционе коалиције „Заједно“ у Већу грађана Скупштине СР Југославије.
Крајем 1999. Мићуновић је био један од иницијатора уједињења српских опозиционих странака у један блок. То ће, у јануару 2000. године, довести до стварања ДОС-а (Демократска опозиција Србије). Када је ДОС у октобру 2000. дошао на власт, Мићуновић постаје председник Већа грађана Скупштине СР Југославије. А фебруара 2003. године, након укидања Савезне Републике Југославије, изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе.
Новембра 2003. био је председнички кандидат ДОС-а на неуспелим изборима за председника Србије, где је у првом кругу добио мање гласова од кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Децембра исте године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, изабран је за посланика у српском парламенту. Почетком 2004. постаје посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе.
Поново је изабран за посланика у српском парламенту на ванредним изборима у јануару 2007. затим у мају 2008, мају 2012. и априлу 2016. године.
Био је почасни председник Демократске странке.
Преминуо је у Београду, 26. маја 2026. године, у 96. години живота.[4][5]
Одликовања
уреди
Орден италијанске звезде солидарности, велики официр (Италија).[6]
Орден легије части, официр (Француска).[7]
Референце
уреди- ^ „Посланик Драгољуб Мићуновић”. Народна скупштина Републике Србије. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г..
- ^ Павловић, Гордана (25. 12. 1989). „Признато „право на побуну””. Борба. LXVIII (359). Танјуг. стр. 4.
- ^ „Историја и развој института”. Институт за филозофију и друштвену теорију. Архивирано из оригинала 15. 12. 2025. г..
- ^ „Преминуо Драгољуб Мићуновић”. РТС. 26. 5. 2026. Архивирано из оригинала 26. 5. 2026. г..
- ^ Митровић, Немања; Маричић, Слободан (26. 5. 2026). „Преминуо Драгољуб Мићуновић: Професор, филозоф и доајен српске политике”. BBC на српском. Архивирано из оригинала 26. 5. 2026. г..
- ^ „Micunovic Prof. Dragoljub”. Presidenza della Repubblica (на језику: италијански). 27. 12. 2007. Архивирано из оригинала 4. 12. 2024. г..
- ^ „Мићуновић примио орден Легије части”. Блиц. Фонет. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 3. 2025. г..
Спољашње везе
уреди- „О нама: Проф. др Драгољуб Мићуновић”. Демократска странка. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г..
- Мићуновић, Драгољуб (10. 7. 2010). „У нашој историји нема логике”. Политика. Апостоловски, Александар. Архивирано из оригинала 13. 8. 2025. г..
- Мићуновић, Драгољуб (10. 12. 2012). „Распад прети ко год да победи”. Новости. Милинковић, Данијела. Архивирано из оригинала 5. 12. 2024. г..
- Мићуновић, Драгољуб (25. 3. 2014). „Не окрећем леђа никоме”. Политика. Чпајак, Биљана. Архивирано из оригинала 12. 8. 2025. г..
