2000
година
2000. је била преступна година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 2000 на Викимедијиној остави.
| |
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
- 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
- 25. јануар — Уведена двочасовна искључења струје у Београду и другим градовима.
- 27. јануар — Студенти извиждали новог професора Правног факултета Војислава Шешеља.
- 28. јануар — У једном сурчинском стану тешко рањен Петар Панић, телохранитељ Војислава Шешеља.
- 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
Фебруар
уреди- 2. фебруар — Ракетиран аутобус УНХЦР код села Чубрељ, погинуло двоје Срба; увече бачена бомба у кафић "Белами" у северној Косовској Митровици.
- 4.— 6.фебруар — руско бомбардирање Катир-Јурта: најмање 170 погинулих Чечена.
- 5. фебруар — Масакр у Новије Алдију: руски ОМОН убија између 60 и 80 Чечена.
- Други чеченски рат: Битка за Грозни се окончава падом града; чеченско вођство се повлачи. Према проценама, у опсади је погинуло најмање 5.000 цивила.
- 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
- 10. фебруар — Британски и немачки КФОР преузео мост преко Ибра у Митровици, јер су Французи оптужени за наклоњеност Србима.
- 12. фебруар — Цијанидно загађење Тисе стигло до Србије - угинуће рибе, птица и дивљачи.
- 13. фебруар — Окршај у Косовској Митровици, двојица француских војника рањени из снајпера.
- 13. фебруар — У Булевару Николе Тесле, на Новом Београду, у близини пословног центра „Ушће” током вожње свог аутомобила, марке „голф” убијен Мирко Томић звани „Босанац” (1972—2000), познати коцкар и члан Земунског клана. Убице никада нису пронађене.
- 14. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Схоемакер ушла је у орбиту око астероида 433 Ерос и тако постала прва свемирска летелица која је кружила око астероида.
- 15. фебруар — Небојша Павковић је нови начелник генералштаба ВЈ а Драгољуб Ојданић, такође из Србије, министар одбране - приговори из Црне Горе.
- 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије. Опозицију назвао "јаничари".
- 17. фебруар — Wиндоwс 2000 улази у малопродају.
- 21. фебруар — Други дан претреса за оружјем у Митровици, процењених 10.000 Албанаца покушало да пређе у северни део града, колона из Приштине враћена назад.
- 22. фебруар — Већ потопљени Мозамбик је погођен циклоном Леон-Елине - до краја марта страда око 800 људи.
- 25. фебруар — На Новом Београду, у Улици др Ивана Рибара код броја 142 убијен Радослав Трлајић звани „Бата Трлаја” (1963—2000), криминалац и вођа Бежанијског клана.
- 26. фебруар — Напад на полицију код Кончуља, општина Бујановац, убијени мајор полиције Славиша Димитријевић и нападач Фатмир Ибиши, три полицајца рањена.
- 29. фебруар — Други чеченски рат: Битка за коту 776
Март
уреди- 3. март — Тихомир Блашкић осуђен првостепено на 45 година затвора пред Хашким трибуналом (2004. смањено на девет година, када је и пуштен).
- 3. март — Аугусто Пиноче се вратио у Чиле: након 16 месеци спора у Великој Британији, где је ухапшен по шпанској оптужници за кршења људских права, пуштен је из здравствених разлога.
- 6. март — Напади на београдски Студио Б: претучена двојица радника и однета опрема са Торлака, суд га кажњава са 450.000 динара, а министар за телекомуникације Иван Марковић тражи близу 11 милиона динара за накнаду коришћења фреквенције (наредних дана се слично догађа још неким независним медијима).
- 7. март — Уличне туче Срба и Албанаца у Косовској Митровици, 40 повређених укључујући 16 Француза.
- 8. март — Службено основан Брчко дистрикт.
- 9. март — С радом започиње Нупедиа, бесплатна Интернет-енциклопедија, претеча Википедије.
- 10. март — У стану на Звездари убијен Александар Пауновић звани „Мали Паун” (1978—2000), познат као убица Дејана Марјановића Шабана 1994. године. Пауновића је убила његова вереница Јасмина Антонијевић у самоодбрани.
- 13. март — Албин Курти осуђен у Нишу на 15 година затвора (ослобођен у децембру 2001.).
- 13. март — Еквадорски сукре је замењен америчким доларом по стопи од 25.000:1, након велике економске кризе у земљи и пуча у јануару.
- 17. март — Масовно убиство/самоубиство чланова Покрета за обнову Десет божјих заповести у Уганди - откривено је најмање 778 жртава.
- 18. март — На Тајвану је за председника изабран Чен Шуејбјен, кандидат Демократске прогресивне партије који се залаже за независност Тајвана, окончавши тако вишедеценијску владавину кинеске националистичке странке Куоминтанг.
- 20. март — Испред хотела „Србија”, у Устаничкој улици, на Вождовцу, убијен Бранислав Лаиновић звани „Дуги” (1955—2000), криминалац и бивши командант „Српске гарде”, паравојне формације Српског покрета обнове (СПО).
- 20. март — Чеченски борци предају се руским војницима након тешке битке за Комсомолској. Након тога, усљедио је масакр у Комсомолскоју.
- 20. март — Убијен Бранислав Лаиновић (1955), звани Дуги и (у Новом Саду) Лајави, око 16:15, испред хотела "Србија" у Устаничкој улици у Београду.
- 21. март — Младен Налетилић изручен Хашком трибуналу.
- 21. март — Јован Павле II. започиње посјету Израелу.
- 23. март — На укључењу на ауто-пут „Београд-Загреб”, код пумпе „Змај” у свом аутомобилу марке „Ауди” убијени Зоран Давидовић звани „Ћанда” (1972—2000), криминалац и члан Вождовачког клана и Иван Стојановић (1971—2000), његов пријатељ. Давидовић и Стојановић, су изрешетани из аутомобила у покрету, када су се враћали из Новог Сада, са сахране раније убијеног Бранислава Лаиновића.
- 26. март — Владимир Путин, в.д. председника Русије, победио на председничким изборима са 53,4% гласова (председник до 2008, премијер 2008-12, председник 2012-...).
- 26. март — 72. додела Оскара: Американ Бјути најбољи филм, пет награда од осам номинација, Матрикс четири награде; најбољи страни филм Тодо собре ми мадре.
- 27. март — Руски пуковник Јуриј Буданов отео и неколико сати до смрти давио чеченску тинејџерку Елзу Кунгајеву.
- 29.март — Један од посљедних већих окршаја другог чеченског рата: Заседа у Џани-Ведену.
Април
уреди- 3. април — СФОР ухапсио на Палама једног од лидера босанских Срба Момчила Крајишника на основу оптужнице Хашког трибунала.
- 3. април — Пред савезним окружним судом у Вашинтону пресуђено да је Мајкрософт прекршио антимонополске законе (оборено следеће године на апелацији).
- 5. април — Јоширо Моријама је постао премијер у Јапану (до 2001), након што је Кеизо Обуши доживео јак шлог.
- 8. април — Влада Јанеза Дрновшека изгубила поверење парламента после осам година.
- 13. април — Металика тужила Напстер, платформу за П2П дељење фајлова, након што је један њихов демо стигао у јавност пре објављивања (Напстер је затворен следеће године).
- 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних демократских избора.
- 18. април — Еурокорпс и шпански генерал Хуан Ортуно на челу КФОР-а.
- 22. април — Америчка федерална полиција у Мајамију оружаним препадом одузима Елиана Гонзалеза од његових рођака, што изазива огорчење у кубанскоамеричкој заједници (са оцем се вратио на Кубу 28. 6.).
- 25. април — У Београду у Улици Јаше Продановића убијен Жика Петровић (1939—2000), генерални директор Југословенског аеротранспорта. Убица никада није пронађен.
- 26. април — Ђулијано Амато је талијански премијер након Масима Д'Алеме (до 2001).
- 27. април — У Улици 18. октобра, на Лабудовом брду после јурњаве аутомобилима по Цераку и Видиковцу убијен Зоран Ускоковић звани „Сколе” (1967—2000), криминалац и вођа бањичко-миљаковачког ганга. Заједно са њим убијен је и Милош Стевановић (1978—2000), његов телохранитељ, који је иначе радио као полицајац у СУП-у Вождовац. Убице никада нису пронађене.
Мај
уреди- 1. мај — По одлуци председника САД Била Клинтона, цивилима је омогућен пријем сигнала ГПС пуне прецизности, десет пута боље него раније.
- 3. мај — Коњункција свих традиционалних небеских тела познатих из старих времена до открића Урана. На малом подручју неба срели су се Сунце и Месец, те планети Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн.
- 3. мај — Туча у пожаревачком кафићу "Пасаж" између двојице отпораша и обезбеђења дискотеке "Мадона", власника Марка Милошевића. Отпораши ухапшени.
- 7. мај — Владимир Путин изабран за другог председника Русије. Инаугурација Владимира Путина за председника Руске Федерације.
- 8. мај — У Призрену убијен Екрем Реха (командант Дрини).
- 9. мај — Спречен митинг опозиције у Пожаревцу, ухапшен Ненад Чанак.
- 12. мај — У улици Доктора Ивана Рибара, у фирми „Бејс интернешенал”, на Новом Београду, убијени Ненад Букинац, власник фирме, његова супруга Пиналопи Папанаку и Слађана Јефтић, секретарица. Убица, Борис Стефановић, бивши припадник ЈСО, осуђен је на 40 година казне затвора. Налогодавац никада није откривен.
- 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.
- 13. мај — Експлозија у фабрици ватромета у холандском Енсцхедеу, 23 погинулих.
- 13. мај — Установљено седам Федералних округа Русије (још један од 2010), групација федералних субјеката за праћење конзистентности закона и управу неких агенција.
- 15. мај — У Београду митинг подршке "Отпору", кога су власти називали фашистичком организацијом.
- 17. мај — Полицијском акцијом заузет београдски Студио Б, доведени новинари прорежимских медија; онемогућено емитовање радија Б-92 и Индекс; у сукобу грађана, навијача и полиције након слушања "Вести у 7" има повређених - демонстрације и наредних дана широм Србије.
- 23. мај — Рамуш Харадинај лакше повређен у тучи на руском контролном пункту.
- 24. мај — Савезни министар правде Петар Јојић послао писмо "Карли дел Понте, курви која се продала Американцима"...
- 25. мај — Хрватска у Партнерству за мир (у НАТО-у 2009).
- 25. мај — Израел након 18 године повлачи посљедње трупе с југа Либана. Јужнолибанска армија се распада, многи бјеже у Израел, подручје заузима Хезболах.
- 27. мај — Митинг опозиције на београдском Тргу републике (СПО, ДС, ДСС, Отпор, Женска мрежа).
- 29. мај — Лидери српске опозиције у Москви, министар Иванов "није имао времена" да се сретне с њима.
- 29. мај — Убијено троје Срба у Церници на Косову.
- 31. мај — У Подгорици убијен Горан Жугић, близак сарадник председника Мила Ђукановића.
Јун
уреди- 1. јун — Руски Газпром прекинуо испоруке гаса Србији, због неплаћених рачуна.
- 2. јун — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Kарла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО током бомбардовања СР Југославије 1999.
- 3. јун — Драган Јаћимовић први Србин на Монт Евересту.
- 7. јун — У атентату у Бијељини убијен Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС
- 7. јун — Словеначки парламент потврдио владу Андреја Бајука (избори су већ на јесен).
- 8. јун — Стефен Саундерс, британски војни аташе у Атини, убијен од стране "17. новембра", који су као мотив навели бомбардовање Југославије.
- 10. јун — Умро је председник Сирије Хафиз ел-Асад, у јулу га наслеђује син Башар ел-Асад (до 2024). До следеће године траје "Дамаштанско пролеће", интензивна дебата и позиви на либерализацију. И Башар у почетку наступа као реформиста.
- 10. јун — 2. 7. - УЕФА Еуро 2000 у заједничкој организацији Белгије и Холандије: Француска прва (спојила светску и европску титулу). Југославија у 1/4-финалу 25. јуна изгубила од Холандије 6:1.
- 11. јун — Локални избори у Подгорици (победа Мило Ђукановић - Да живимо боље) и Херцег Новом (Коалиција Југославија).
- 12. јун — Откривен спомен-обелиск "Вечна ватра" у Парку пријатељства и мира на београдском Ушћу.
- 12. јун — Патријарх Павле позвао свештенство и вернике да до Духова (17. јуна) "држе пост и појачају молитве" за кишу.
- 12. јун — Главни муфтија Чеченије Ахмад Кадиров је постављен за шефа Привремене администрације Чеченске републике (председник 2003-04).
- 12. јун — Уговором из Џеде је решен гранични спор Саудијске Арабије и Јемена.
- 13. — 15. јун — Први Интеркорејански самит: Јужнокорејски предсједник Ким Дае Јунг одлази у службени посјет Северној Кореји и први састанак на врху са сјевернокорејским вођом Ким Џонг-илом.
- 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.
- 16. јун — КФОР код Клечке у Дреници пронашао четири бункера са скривеним оружјем.
- 18. јун — У Доверу пронађен камион са 58 мртвих кинеских имиграната.
- 21. јун — На бензинској пумпи „Југопетрол”, на Трошарини, убијен Зоран Росандић звани „Роске” (1970—2000), криминалац. Убијен је из аутомобила у покрету, а убице никада нису идентификоване.
- 24. јун — Мило Ђукановић у посети Хрватској, извинио се грађанима Дубровника.
- 24. јун — У Приједору ухапшен Душко Сикирица, оптужен за ратне злочине.
- 26. јун — Пројекат људског генома: председник САД Бил Клинтон објављује да је састављен прелиминарни налаз (завршетак проглашен 2003, све празнине попуњене 2023).
- 27. јун — Влада СРЈ доставила предлог Закона против тероризма Савезној скупштини - мисли се да би могао бити употребљен против опозиције (повучен три дана касније).
- 29. јун — Почетак ЕГЗИТ фестивала у Новом Саду.
- 30. јун — Девет мртвих на концерту Пеарл Џем на Рошилд Фестивалу у Копенхагену.
Јул
уреди- 2. јул — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
- 5. јул — На паркингу испред хотела „Југославија”, на Новом Београду убијен Тодор Гардашевић, кум Андрије Драшковића, познатог криминалца. Убиство су извршила двојица нападача, која нису откривена.
- 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
- 10. јул — У Манили је погинуло најмање 216 људи кад се брдо смећа, највећа депонија у главном граду Филипина, покренуто јаком кишом, обрушило на сиротињско насеље уџерица названо "Обећана земља".
- 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 25. јул — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
- 27. јул — У дворишту Основне школе „Иван Гундулић”, на Новом Београду, након расправе убијен Марко Медић звани „Мали Меда” (1978—2000), деликвент. На истом месту осам година раније убијен је његов брат Никола Медић. Убице Марка Медића нису откривене.
- 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар Слободан Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.
Август
уреди- 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
- 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
- 8. август — У експлозији бомбе коју су у подземном пролазу у Москви подметнули чеченски исламски терористи погинуло је 13 и повређено више од 90 особа.
- 12. август — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
- 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.
Септембар
уреди- 5. септембар — На делу Ибарске магистрале, кроз насеље Жарково у паралелној вожњи убијен Веселин Веско Божовић (1967—2000), које је раније био члан обезбеђења фирме „Интерспид”, чији је власник био Владан Ковачевић звани „Треф”. Заједно са Божовићем у колима је била његова супруга Снежана, која је рањена и четворогодишњи син Борис.
- 9. септембар — На паркингу, на Новом Београду, убијен Никола Банда (1976—2000), осумњичен за убиство Марка Марковића јуна 1996. године. Убица никада није пронађен.
- 11. септембар — У ресторану „Ројал кнез”, у улици Симе Марковића, у пуцњави убијен Звонко Плећић звани „Плећа”, пријатељ Зорана Шијана, и рањени Светислав Цонић и Ненад Антић. Убиство је извршио Андрија Драшковић и за то дело добио је казну затвора у трајању од дванаест година.
- 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
- 28. септембар — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.
- 30. септембар — У свом ресторану „Џубокс”, у улици Вука Караџића, убијен Јован Симендић звани „Сименда”, бизнисмен. Убиство је починио Немања Поповић, који је новембра 1993. убио Владимира Војводића Војводу и Дамира Прикића.
Октобар
уреди- 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
- 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз у првом кругу на савезним председничким изборима, више стотина хиљада људи из Србије и Црне Горе протестовало у Београду што је завршило признањем пораза на изборима.
- 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
- 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
- 19. октобар — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
- 23. октобар — Испред зграде у којој је живео, у Балканској улици, у Београду, убијен Предраг Јокић, криминалац и припадник црногорског криминалног подземља. Убица остао непознат.
- 24. октобар — Формирана прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.
Новембар
уреди• 1. новембар — СР Југославија постала чланица Уједињених Нација.
- 2. новембар — Руски космонаути Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко и амерички астронаут Вилијам Шеперд су постали прва стална посада која је стигла на Међународну свемирску станицу.
- 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За премијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
- 7. новембар — Председнички избори у САД: Без проглашења победника, што је изазвало контроверзно поновно бројање гласова на Флориди.
- 12. новембар — Сједињене Државе признале Савезну Републику Југославију.
- 17. новембар — На Зеленом венцу у Београду, глумац Драган Максимовић је брутално на смрт претучен од стране навијача ФК Рад[1]. Два месеца након тога је преминуо.
- 19. новембар — На углу булевара Михајла Пупина и улице Милентија Поповића, на Новом Београду, убијен Срђан Љујић, криминалац и рањен Никола Скерлић. Љујић је убијен из аутомобила у покрету, а осумњичени за ово убиство били су припадници Земунског клана.
Децембар
уреди- 3. децембар — Председник и премијер СР Југославије, Војислав Kоштуница и Зоран Жижић, у пратњи 19 министара и других званичника, стигли су у Солун, на путу за Хиландар, поводом православног празника Ваведење који је и слава тог српског манастира на Светој гори.
- 3. децембар — На обали Дунава, између хотела „Југославија” и Ушћа, пронађено је тело судије Небојше Симеуновића. Судија Симеуновић постао је познат када је 3. октобра 2000. године одбио да потпише налоге за хапшење штрајкачког одбора рудара Колубаре. Последњи пут виђен је 7. новембра 2000. у друштву два човека. Иако је његова смрт окарактерисана као самоубиство, породица је сумњала у званичан извештај.
- 4. децембар — Министар за више и високо образовање Србије Гашо Kнежевић и ректор Марија Богдановић отворили су у Ректорату Београдског универзитета међународни скуп под називом "Универзитети Србије на путу ка европској интеграцији" у којем учествује преко 40 ректора универзитета из Европе.
- 5. децембар — У Динарској улици, на Топчидерском брду, убијени Лука Пејовић, криминалац и члан групе Васа Павићевића, и његов пријатељ и телохранитељ Радуле Касалица. Лука Пејовић се једно време доводио у везу са убиством новинара Славка Ћурувије. Убице Пејовића нису познате.
- 8. децембар — На захтев југословенске владе одржана је седница Савета безбедности УН на којој је изражена дубока забринутост због тензија у зони безбедности.
- 9. децембар — СРЈ и Словенија успоставиле дипломатске односе. Са БиХ односи су успостављени 15. децембра.
- 11. децембар — Лидери ЕУ на самиту у Ници постигли, након петодневних разговора, свеобухватан споразум о пакету реформи сачињених да би се створили услови за пријем 12 нових чланица у наредних десет година
- Председник СРЈ Војислав Kоштуница посетио Рим где је разговарао са највишим италијанским званичницима, а у Ватикану са папом Јованом Павлом Другим.
- Окружно јавно тужилаштво у Београду покренуло истрагу против бившег директора Савезне управе царина и члана ГО СПСа Михаља Kертеса због новчаних махинација. Kертес је ухапшен 15. децембра, али је после неколико дана пуштен, пошто се позвао на посланички имунитет.
- 12. децембар — Буш против Гора: Врховни суд Сједињених Држава пресудио је да се прекине поновно бројање гласова председничких избора на Флориди и потврде оригинални резултати, чиме је Џорџ В. Буш проглашен за победника америчких председничких избора.
- У Београду подигнута оптужница против председника Савезне изборне комисије Боривоја Вукичевића и троје чланова комисије због злоупотребе службеног овлашћења током протеклих септембарских избора у СРЈ.
- У Бриселу је одржана донаторска конференција с циљем да се "сагледају хитне хуманитарне потребе током предстојеће зиме, те да се разговара о мерама средњорочне и дугорочне подршке обнови и реконструкцији југословенске привреде". На конференцији је постигнут договор о слању финансијске помоћи у вредности од 400 милиона долара, док је у плану још додатних 300 милиона за основне потребе.
- У Београду подигнута оптужница против председника Савезне изборне комисије Боривоја Вукичевића и троје чланова комисије због злоупотребе службеног овлашћења током протеклих септембарских избора у СРЈ.
- 13. децембар - СР Југославија обновила чланство у Европској банци за обнову и развој.
- 16. децембар — Влада СРЈ и прелазна Влада Србије на заједничкој седници у Бујановцу усвојиле су предлог Декларације о принципима заштите националног и државног интереса СРЈ и затражиле од Савета безбедности УН да "у најкраћем року" предузме мере за повлачење наоружаних Албанаца са југа Србије. У случају да УН то не учини, југословенске власти ће саме решити проблем у складу са "дозвољеним мерама борбе против тероризма".
- 18. децембар — У Бриселу обновљени преговори о сукцесији бивше СФРЈ.
- 19. децембар — Савет безбедности УН позвао албанске екстремистицке групе са Kосова да се одмах повуку из безбедносне зоне на административној граници између Србије и Kосова и да буду распуштене, али није прихватио предлог СРЈ да се смањи безбедносна зона са пет на један километар.
- Саветник за националну безбедност новоизабраног америчког председника Џорџа Буша, Kондолиза Рајс изјавила да ће нова администрација испоштовати преузете обавезе на Балкану, али је најавила и "неке промене".
- 20. децембар — СРЈ поново постала члан Међународног монетарног фонда. ММФ је Југославији одобрио кредит од 151 милион долара.
- Генерални секретар УН Kофи Анан незванично предложио конфедерацију Србије, Црне Горе и Kосова.
- 21. децембар — Председник СРЈ Војислав Kоштуница, приликом посете Паризу, добио подршку Француске за југословенска настојања да кризу на југу Србије решава путем преговора уз уважавање територијалног интегритета и суверенитета СРЈ. Француски званичници указали су југословенском председнику и на важност сарадње са Хашким трибуналом.
- 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 од укупно 250 посланичких места. Мандате у Скупштини Србије освојили су још Милошевићеви социјалисти (37), Шешељеви радикали (23) и Странка српског јединства (14).
- 25. децембар — У Београду одржана седница Врховног савета одбране СРЈ којој је присуствовао и председник Црне Горе Мило Ђукановић. То је био његов први боравак у Београду од децембра 1998. године, а други пут да учествује у раду ВСО од доласка демократске власти у СРЈ.
- 26. децембар — НАТО најавио могућност измене Kумановског споразума о зони безбедности на југу Србије.
- 27. децембар — Испред кафића „Слон”, на Миљаковцу, убијен Жељко Бодиш звани „Жекс”, криминалац и пријатељ Зорана Ускоковића Сколета. Осумњичени за убиство Бодиша били су припадници Земунског клана.
- 28. децембар — Скупштина СРЈ усвојила Декларацију о стању на Kосову и на југу Србије у којој се осуђују албански есктремизам и тероризам на Kосову и у зони копнене безбедности и тражи од међународне заједнице да поштује сва документа о Kосову.
- Влада Црне Горе усвојила Платформу о редефинисању односа између Србије и Црне Горе, која подразумева те републике као међународно признате субјекте.
- 29. децембар — Савезни уставни суд укинуо је већину спорених чланова Закона о јавном информисању Србије из доба власти СПС-СРС.
- 31. децембар — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
Рођења
уредиЈануар
уреди- 8. јануар — Алекса Милојевић, српски фудбалер[2]
- 8. јануар — Ноа Сајрус, америчка певачица и глумица[3]
- 20. јануар — Аријан Лакић, српски кошаркаш[4]
- 24. јануар — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер[5]
- 26. јануар — Даријус Гарланд, амерички кошаркаш[6]
- 28. јануар — Душан Влаховић, српски фудбалер[7]
- 29. јануар — Редмонд Џерард, амерички сноубордер
Фебруар
уреди- 1. фебруар — Маша Јанковић, српска кошаркашица[8]
- 12. фебруар — Марко Пецарски, српски кошаркаш[9]
- 29. фебруар — Феран Торес, шпански фудбалер
- 29. фебруар — Тајрис Халибертон, амерички кошаркаш[10]
Март
уреди- 4. март — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш[11]
- 5. март — Милош Гордић, српски фудбалски голман[12]
- 10. март — Роко Блажевић, хрватски певач
- 15. март — Кристијан Костов, руски и бугарски певач
- 21. март — Џејс Норман, амерички глумац[13]
- 23. март — Светозар Марковић, српски фудбалер[14]
- 25. март — Иван Докић, српски фудбалер[15]
- 25. март — Марко Конатар, српски фудбалер[16]
- 25. март — Џејдон Санчо, енглески фудбалер[17]
- 27. март — Хале Бејли, америчка певачица и глумица[18]
Април
уреди- 5. април — Никола Крстовић, црногорски фудбалер[19]
- 8. април — Лука Церовина, српски кошаркаш[20]
- 15. април — Филип Петрушев, српски кошаркаш[21]
- 21. април — Игор Дробњак, црногорски кошаркаш[22]
- 25. април — Марко Ракоњац, црногорски фудбалер[23]
- 30. април — Алексеј Бјелогрлић, српски глумац[24]
Мај
уреди- 1. мај — Балша Копривица, српски кошаркаш[25]
- 24. мај — Ања Цревар, српска пливачица
- 26. мај — Теодора Ињац, српска шахисткиња
Јун
уреди- 2. јун — Лилимар Ернандез, америчка глумица[26]
- 16. јун — Бјанка Андреску, канадска тенисерка[27]
- 18. јун — Ибрахим Мустафа, гански фудбалер[28]
Јул
уреди- 6. јул — Зајон Вилијамсон, амерички кошаркаш[29]
- 12. јул — Винисијус Жуниор, бразилски фудбалер[30]
- 15. јул — Армин Ђерлек, српски фудбалер[31]
- 19. јул — Зоран Пауновић, српски кошаркаш[32]
- 21. јул — Ерлинг Бравт Холанд, норвешки фудбалер[33]
- 25. јул — Мег Донели, америчка глумица[34]
Август
уреди- 8. август — Феликс Оже Алијасим, канадски тенисер[35]
- 8. август — Златан Шеховић, српски фудбалер[36]
- 17. август — Лил Памп, амерички хип хоп музичар
- 18. август — Ален Смаилагић, српски кошаркаш[37]
Септембар
уреди- 28. септембар — Никола Терзић, српски фудбалер[38]
Октобар
уреди- 1. октобар — Кале Рованпере, фински аутомобилиста.
- 6. октобар — Адисон Реј, америчка певачица, плесачица и глумица[39]
- 12. октобар — Матеја Масларевић, српски фудбалер[40]
- 31. октобар — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица[41]
Новембар
уреди- 1. новембар — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица
- 2. новембар — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер[42]
- 7. новембар — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер
- 25. новембар — Лара Лука, српска ватерполисткиња
- 25. новембар — Ричард Одада, кенијски фудбалер[43]
Децембар
уреди- 5. децембар — Жељко Гаврић, српски фудбалер[44]
- 5. децембар — Урош Трифуновић, српски кошаркаш[45]
- 15. децембар — Лука Грбић, српски глумац[46]
- 17. децембар — Весли Фофана, француски фудбалер[47]
- 21. децембар — Јам Мадар, израелски кошаркаш[48]
- 22. децембар — Џошуа Басет, амерички глумац и певач[49]
Смрти
уредиЈануар
уреди- 2. јануар — Марија Мерседес од Бурбона-Две Сицилије, мајка краља Хуана Карлоса од Шпаније. (*1910)
- 4. јануар — Слободан Стојановић, српски драматург. (*1937)
- 6. јануар — Едвард Пејн, аустралијски веслач. (*1925)[50]
- 12. јануар — Никола Милић, српски глумац. (*1924)[51]
- 13. јануар — Јон Јунгрен, шведски атлетичар. (*1919)[52]
- 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац, политичар и паравојни вођа. (*1952)[53]
- 16. јануар — Никола Граовац, српски сликар. (*1907)
- 19. јануар:
- Бетино Кракси, италијански политичар. (*1934)
- Хеди Ламар, америчка глумица. (*1914)[54]
- Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
- Фредерик Херцберг, амерички психолог. (*1923)
- Антонио Ернандез Паласиос, шпански цртач стрипова. (*1921)
- 20. јануар — Славко Јаневски, македонски књижевник, сценарист и сликар. (*1920)[55]
- 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
- 24. јануар — Милош Жанко, југословенски политичар. (*1915)
- 26. јануар — Дон Баџ, амерички тенисер. (*1915)[56]
- 27. јануар — Младен Црнобрња, југословенски и хрватски глумац. (*1939)[57]
- 28. јануар — Милка Куфрин, народни херој Југославије. (*1921)
Фебруар
уреди- 2. фебруар — Драган Зарић, српски глумац. (*1942)[58]
- 7. фебруар
- Биг Пан, амерички репер (*1971)[59]
- Павле Булатовић, југословенски политичар. (*1948)
- Милдред Вајли, америчка атлетичарка. (*1901)[60]
- 8. фебруар — Јон Георге Маурер, румунски политичар. (*1902)
- 12. фебруар — Чарлс Шулц, амерички аутор стрипа. (*1922)
- 14. фебруар:
- Антун Налис, хрватски и југословенски глумац. (*1911)[61]
- Војин Драшкоци, српски музичар, контрабасиста, композитор, аранжер и музички педагог. (*1945)
- 19. фебруар — Фриденсрајх Хундертвасер, аустријски уметник. (*1928)
- 23. фебруар:
- Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (*1915)
- Офра Хаза, израелска певачица. (*1957)[62]
- 24. фебруар — Борис Зајцев, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1937)[63]
- 26. фебруар:
- Ђована Савојска, краљица Бугарске. (*1907)
- Милица Дунђерски, српска спортисткиња. (*1914)
- 29. фебруар — Карен Хоф, данска кајакашица. (*1921)[64]
Март
уреди- 1. март:
- Властимир Перичић, српски композитор. (*1927)[65]
- Марк Јевтјукин, руски херој. (*1964)
- 2. март — Борис Андрушевић, српски и југословенски глумац. (*1932)[66]
- 3. март — Мила Качић, словеначка и југословенска певачица и глумица. (*1912)[67]
- 5. март:
- Лоло Ферари, француска порнографска глумица, стриптизета и певачица. (*1963)[68]
- Кенет Џон Барвајс, амерички математичар, филозоф и логичар. (*1942)
- 9. фебруар — Ђурађ Предојевић, народни херој Југославије. (*1915)
- 10. март — Комнен Церовић, народни херој Југославије. (*1916)
- 12. март — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и тренер. (*1924)[69]
- 17. март — Круно Валентић, хрватски и југословенски глумац. (*1932)[70]
- 18. март — Јелена Шантић, српска балерина. (*1944)
- 22. март — Радомир Божовић, народни херој Југославије. (*1915)
- 26. март — Душан Пекић, српски глумац. (*1980)
- 30. март — Рудолф Кирхшлегер, аустријски политичар. (*1915)
Април
уреди- 6. април — Хабиб Бургиба, тунижански политичар. (*1903)[71]
- 8. април — Клер Тревор, америчка глумица. (*1910)[72]
- 11. април — Драгиша Пењин, српски песник и новинар. (*1925)[73]
- 13. април:
- Ђорђо Басани, италијански књижевник. (*1916)
- Богдан Михаиловић, српски и југословенски глумац. (*1940)[74]
- 15. април — Јонче Христовски, македонски певач, композитор и текстописац. (*1931)
- 17. април — Владимир Пантелеј, совјетски и украјински атлетичар. (*1945)
- 23. април — Фрањо Рупник, југословенски фудбалер. (*1921)[75]
- 24. април — Слободан Милић, српски уметник. (*1938)[76]
- 25. април — Жика Петровић, српски предузетник. (*1939)
Мај
уреди- 1. мај — Стив Ривс, амерички бодибилдер и глумац. (*1926)[77]
- 5. мај — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (*1914)
- 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)[78]
- 11. мај — Душан Перковић, српски глумац. (*1926)
- 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
- 15. мај — Алфред Кучевски, совјетски хокејаш на леду. (*1931)[79]
- 17. мај — Нестор Ворническу, румунски митрополит. (*1927)
- 21. мај — Џон Гилгуд, енглески глумац. (*1904)[80]
- 26. јун — Јевта Аздејковић, српски уметник. (*1924)
- 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)
Јун
уреди- 6. јун — Хокан Лидман, шведски атлетичар. (*1915)[81]
- 7. јун — Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС (*1958)
- 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
- 13. јун — Војислав Бјењаш, српски монтажер и редитељ. (*1923)[82]
- 15. јун:
- Никола Видовић, народни херој Југославије. (*1917)
- Марија До Кармо Жеронимо, последњи роб у Бразилу. (*1871)
- 22. јун — Радивоје Јовановић, народни херој Југославије. (*1918)
- 26. јун — Корнељу Манеску, румунски политичар. (*1916)
- 28. јун — Бранко Боначи, хрватски и југословенски глумац. (*1920)[83]
- 29. јун — Милка Минић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1915)
Јул
уреди- 1. јул — Волтер Матау, амерички глумац. (*1920)[84]
- 4. јул — Густав Херлинг-Груђински, пољски књижевник. (*1919)[85]
- 5. јул — Предраг Владисављевић, југословенски политичар. (*1919)
- 6. јул — Лазар Колишевски, југословенски политичар. (*1914)
- 8. јул — Никола Херцигоња, српски композитор. (*1911)
- 10. јул:
- Никола Лекић, српски новинар, књижевник, уредник, сценариста и ликовни уметник. (*1925)
- Љубомир Марковић, српски књижевник и историчар. (*1934)
- 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
- 21. јул — Станојло Рајичић, српски и југословенски композитор и педагог. (*1910)[86]
- 22. јул — Клод Соте, француски редитељ и сценариста. (*1924)[87]
- 23. јул — Ахмад Шамлу, ирански песник, писац и новинар. (*1925)
- 24. јул:
- Анатолиј Фирсов, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1941)[88]
- Србољуб Станковић, српски и југословенски редитељ и сценариста. (*1921)[89]
- 25. август — Карл Баркс, амерички илустратор. (*1901)
- 28. јул — Душан Бркић, српски правник и учесник Народноослободилачке борбе. (*1913)
- 29. јул:
- Светозар Стијовић, српски лингвиста. (*1939)[90]
- Рене Фавалоро, аргентински хирург. (*1923)
- Раде М. Николић, српски књижевник, новинар и публициста. (*1928)
Август
уреди- 5. август — Алек Гинис, енглески глумац. (*1914)[91]
- 7. август — Инге Нилсон, шведски атлетичар. (*1918)
- 10. август — Вук Трнавски, српски новинар и песник. (*1917)
- 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)[92]
- 15. август — Ена Беговић, хрватска глумица. (* 1960)[93]
- 17. август — Ерих Борхмајер, немачки атлетичар. (*1905)[94]
- 23. август:
- Мића Томић, српски и југословенски глумац. (*1920)[95]
- Душан Јевтовић, српски сликар и професор. (*1951)
- 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
- 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)[96]
- 31. август — Владимир Каплан, играч дама. (*1925)
Септембар
уреди- 2. септембар — Лепа Перовић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1911)
- 20. септембар:
- Герман Титов, совјетски космонаут. (*1935)[97]
- Станислав Стратијев, бугарски књижевник, драматург и сценариста. (*1941)
- 21. септембар — Огњен Петровић, југословенски фудбалер. (*1948)[98]
- 28. септембар — Пјер Трудо, канадски политичар. (*1919)
- 29. септембар — Видоје Жарковић, југословенски политичар. (*1927)
Октобар
уреди- 5. октобар — Слободан Велимировић, српски глумац. (*1927)[99]
- 6. октобар — Ричард Фарнсворт, амерички глумац. (*1920)[100]
- 10. октобар — Сиримаво Бандаранаике, шриланканска политичарка. (*1916)[101]
- 11. октобар:
- Матија Љубек, хрватски кануист. (*1953)[102]
- Радојица Милосављевић, српски диригент. (*1926)
- 15. октобар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. (*1912)
- 16. октобар — Милан Курепа, српски физичар. (*1933)[103]
- 21. октобар — Дирк Стројк, холандски математичар. (*1894)[104]
- 23. октобар — Силвио Ното, италијански глумац. (*1925)
- 28. октобар — Александар Петковић, српски и југословенски сниматељ. (*1929)[105]
- 30. октобар — Александар Флашар, професор новосадског универзитета. (*1926)
Новембар
уреди- 1. новембар — Стивен Рансиман, енглески историчар. (*1903)
- 7. новембар — Ингрид од Шведске, краљица Данске. (*1910)
- 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)[106]
- 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)
Децембар
уреди- 1. децембар — Ета Бортолаци, хрватска и југословенска глумица. (*1926)[107]
- 3. децембар — Миклош Сабо, мађарски атлетичар. (*1908)[108]
- 6. децембар:
- Светозар Вукмановић, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
- Лазар Аџић, српски архимандрит. (*1948)
- 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
- 13. децембар — Џавид Нимани, учесник Народноослободилачке борбе. (*1919)
- 15. децембар:
- Харис Бркић, југословенски кошаркаш. (*1974)
- Џорџ Алкок, енглески астроном. (*1912)
- 19. децембар:
- Коломан Трчка, југословенски трговац, планинар и фотограф. (*1909)
- Вера Дедовић, српска глумица. (*1969)
- 20. децембар
- Рудолф Филиповић, хрватски лингвист. (*1916)
- Марислав Радисављевић, српски редитељ, театролог и културни радник. (*1940)
- 23. децембар — Драгољуб Сандић, српски сликар. (*1951)
- 24. децембар — Хелена Пајовић, српска клизачица. (*1979)
- 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)
Дани сећања
уреди- 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
Нобелове награде
уреди- Физика — Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер; Џек Килби
- Хемија — Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)
- Медицина — Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
- Књижевност — Гао Сингђен
- Мир — Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја)
- Економија — Џејмс Хекман и Данијел Макфаден (САД)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Dedakin, Irena (2023-02-04). „Na današnji dan mučki je ubijen glumac Dragan Maksimović: Navijači ga pretukli jer su mislili da je Rom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2025-08-22.
- ^ „Aleksa Milojevic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Noah Cyrus”. IMDb.
- ^ „Arijan Lakic”. Eurobasket LLC.
- ^ „S. Santrač”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ „Darius Garland”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Dušan Vlahović”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Маша Јанковић” (на језику: српски).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Pecarski > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Tyrese Haliburton”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Dalibor Ilic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Miloš Gordić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jace Norman”. IMDb.
- ^ „Svetozar Markovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Dokic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Marko Konatar”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jadon Sancho”. web.archive.org. 10. 4. 2020. Архивирано из оригинала 10. 04. 2020. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Halle Bailey”. IMDb.
- ^ „Nikola Krstović”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Luka Cerovina”. Eurobasket LLC.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Filip Petrušev > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Igor Drobnjak”. Eurobasket LLC.
- ^ „Marko Rakonjac”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Aleksej Bjelogrlic”. IMDb.
- ^ „Balša Koprivica”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Lilimar”. IMDb.
- ^ „Bianca Andreescu”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Ibrahim Mustapha”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Zion Williamson”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Vinicius Junior”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Armin Djerlek”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Zoran Paunović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Erling Haaland”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Meg Donnelly”. IMDb.
- ^ „Felix Auger-Aliassime”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Zlatan Sehovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Alen Smailagic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Nikola Terzic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Addison Rae”. IMDb.
- ^ „Mateja Maslarevic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Willow Smith”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Alphonso Davies (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Richard Odada” (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Željko Gavrić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Uros Trifunovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Luka Grbić”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Wesley Fofana”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Yam Madar > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Joshua Bassett”. IMDb.
- ^ „Ted Pain”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Nikola Milic”. IMDb.
- ^ „John Ljunggren”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Zeljko Raznatovic”. IMDb.
- ^ „Hedy Lamarr”. IMDb.
- ^ „Славко Јаневски”. web.archive.org. 28. 1. 2022. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Don Budge”. web.archive.org. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 09. 06. 2010. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Mladen Crnobrnja”. IMDb.
- ^ „Dragan Zaric”. IMDb.
- ^ „Big Pun”. IMDb.
- ^ „Mildred Wiley”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Antun Nalis”. IMDb.
- ^ „Ofra Haza”. IMDb.
- ^ „Boris Zaytsev”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Karen Hoff”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Властимир ПЕРИЧИЋ”. archive.ph. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2025.
- ^ „Boris Andrusevic”. IMDb.
- ^ „Mila Kacic”. IMDb.
- ^ „Lolo Ferrari”. IMDb.
- ^ „Aleksandar "Aca" Nikolic”. web.archive.org. 29. 10. 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Kruno Valentic”. IMDb.
- ^ „Habib Bourguiba”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Claire Trevor”. IMDb.
- ^ „Dragiša Penjin”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Bogdan Mihailovic”. IMDb.
- ^ „Rupnik Franjo”. reprezentacija.rs. 15. 1. 2010.
- ^ „Slobodan Milic”. IMDb.
- ^ „Steve Reeves”. IMDb.
- ^ „Божидар Тимотијевић”. www.muzejpoezije.rs.
- ^ „Alfred Kuchevsky”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „John Gielgud”. IMDb.
- ^ „Håkan Lidman”. web.archive.org. 3. 3. 2012. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Vojislav Bjenjas”. IMDb.
- ^ „Branko Bonacci”. IMDb.
- ^ „Walter Matthau”. IMDb.
- ^ „Gustaw Herling-Grudzinski”. IMDb.
- ^ „Станојло РАЈИЧИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Claude Sautet”. IMDb.
- ^ „Anatoly Firsov”. web.archive.org. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Srboljub Stankovic”. IMDb.
- ^ Виртуелни музеј српског језика” (на језику: српски).
- ^ „Alec Guinness”. IMDb.
- ^ „Loretta Young”. IMDb.
- ^ „Ena Begovic”. IMDb.
- ^ „Erich Borchmeyer”. web.archive.org. 2. 12. 2016. Архивирано из оригинала 06. 01. 2009. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Milivoje 'Mica' Tomic”. IMDb.
- ^ „Marko Todorovic”. IMDb.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Titov, German Stepanovič”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
- ^ „Petrović Ognjen”. reprezentacija.rs. 10. 1. 2010.
- ^ „Slobodan Velimirovic”. IMDb.
- ^ „Richard Farnsworth”. IMDb.
- ^ „Sirimavo Bandaranaike”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Matija Ljubek”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 18. 03. 2009. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Милан КУРЕПА”. archive.ph. 21. 12. 2012. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2025.
- ^ „Dirk Struik - Biography”. Maths History (на језику: енглески).
- ^ „Aleksandar Petkovic”. IMDb.
- ^ „Louis-Eugène-Félix Néel”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Etta Bortolazzi”. IMDb.
- ^ „Miklós Szabó”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
