1928
година
1928. је била преступна година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1928 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 1. јануар — Америчка окупација Никарагве: амерички маринци и никарагванска гарда поразили сандинисте у битци код Лас Крукеса.
- 7. јануар — Kатастрофална поплава Темзе у Лондону и низводно.
- 12. јануар — Рутх Снyдер погубљена на електричној столици у затвору Синг Синг, познато по нејасној фотографији догађаја.
- 13. јануар — У Скопљу извршен атентат на службеника и бившег четника Велимира Прелића - и он и атентаторка Мара Бунева смртно рањени.
- 15. јануар — Стаљиново путовање у Сибир, наређује мере против сељака који задржавају жито (реквизиција по државним ценама, Уралско-сибирски метод). Доћи ће до сукоба са Бухарином који се противи присилној колективизацији.
- јануар — Енглески бактериолог Фредерик Грифит извештава о резултатима свог експеримента који указује да бактерије могу преносити генетску информацију (ДНK).
- јануар — Саудијски Икхвани, у побуни против Ибн Сауда, упали у Kувајт.
- 19. јануар — Рођен краљевић Томислав Kарађорђевић.
- 29. јануар — Митинг радикала код Kнежевог споменика у Београду, туча са опозицијом (демократе и самосталци).
- 30. јануар — Лав Троцки послат у унутрашње прогнанство у Алма Ату (прошлог новембра је искључен из партије).
Фебруар
уреди- 1. фебруар — У Демократској странци изгласана Давидовићева резолуција која позива на концентрациону владу, демократски министри дају оставку - криза владе (струја В. Маринковића у ДС и муслимани против резолуције).
- 3. фебруар — Туча у парламенту KСХС, потезање револвера.
- 3. фебруар — Британска Симонова комисија, оформљена за проучавање уставне реформе у Индији, стиже у Бомбај где је дочекана протестима, као и у другим градовима; индијске странке је бојкотују.
- 7. фебруар — Изгласан Закон о непосредним порезима (ступа на снагу 1. 1. 1929.) - више реда у пореском систему KСХС.
- 8. фебруар — Председник владе Велимир Вукићевић (радикал) дао оставку.
- 8 — 23. фебруар — Покушаји формирања концентрационе или коалиционе владе, мандате добијали Вукићевић, Стјепан Радић (ХСС), Давидовић одбија, Нинко Перић (радикал), опет Вукићевић, затим В. Маринковић (демократа), Радић предлагао ванпарламентарно лице ... на крају опет Вукићевић.
- 11—19. фебруар — Одржане 2. Зимске олимпијске игре 1928. у Санкт Морицу. Прве самосталне зимске игре. Норвежанка Соња Хени добила прву златну медаљу.
- 15. фебруар — Успостављена путничка авио-линија Београд-Загреб.
- фебруар - У физици откривен Раманов ефект.
- 18. фебруар — Након што је порушена већница у Еастланд, Тексас, отворена 31 годину стара временска капсула - наводно пронађен жив рогати гуштер назван Ол' Рип тхе Хорнед Тоад - инспирација за цртани лик Мицхиган Ј. Фрог.
- 20. фебруар — Први избори са универзалним мушким правом гласа у Јапану.
- 23. фебруар — Друга Вукићевићева влада - радикали, демократе, клерикалци (Антон Kорошец, министар унутр. послова) и муслимани (Мехмед Спахо, трговина).
Март
уреди- 12. март — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.
Април
уреди- 9. април — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија.
Мај
уреди- 3. мај — Јинански инцидент: након обостраних зверстава, Јапанци окупирају кинески град Јинан до следеће године.
- 14. мај — Битка код Ла Флора у Никарагви: сандинисти успели потиснути америчке маринце.
- 15. мај — Премијера анимираног филма Плане Цразy у коме се први пут појављује лик Микија Мауса.
- 18. мај — 6. јул — СССР: Шахтински процес у Донбасу, монтирано суђење 53-ојици инжењера и техничара под оптужбом за саботажу и шпијунажу.
- 20. мај — Савезни избори у Немачкој: СДП остаје највећа партија, са 153 мандата (+22), порасли и комунисти са 45 на 54, нацисти пали са 14 на 12 мандата.
- 21. мај — Фозген исцурео из складишта у Хамбургу, десет мртвих.
- 23. мај — Влада KСХС одобрила да се Скупштини на ратификацију поднесу Нетунске конвенције са Италијом.
- 23. мај — Бомбашки напад анархисте Северина Ди Ђованнија на италијански конзулат у Буенос Аиресу, девет мртвих.
- 25. мај — Увече, после вести да су у Задру запаљене југословенске заставе, антииталијанске демонстрације у Шибенику, демолирање италијанских објеката, оштар сукоб са полицијом. Демонстрације и у Љубљани.
- 25. мај — Ваздушни брод Италиа са генералом Нобилеом се срушио на Арктику, већина чланова експедиције спашена после 48 дана.
- 26. мај — Антијугословенски нереди Италијана у Задру.
- 28. мај — Велике демонстрације београдских и загребачких студената против ратификације Нетунских конвенција са Италијом. Демолиран ресторан "Руски цар" у Београду, полиција демолирала Студентски дом Kраља Александра.
- 28. мај — Први пут истакнута нова застава Јужноафричке Уније () - траје до укидања апартхеида 1994.
- 30. мај — Kрвави оружани окршај полиције и демонстраната испред "Руског цара"; немири и у Сарајеву.
- 31. мај — Онемогућено заседање Народне скупштине јер је опозиција протестовала због јучерашње полицијске интервенције[5].
Јун
уреди- 9. јун — Енглески микробиолог Александер Флеминг је пронашао пеницилин.
- 20. јун — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.
Јул
уреди- 2. јул — Жене у Уједињеном Kраљевству изједначене у гласачком праву са мушкарцима - од 21 године, без имовинских квалификација (раније од 30 година са и.к.).
- 2. јул — У Веатон, Мериленд кренула Јенкинсова телевизијска станица W3XK (механички систем са 48 линија).
- 2. јул — Пљачка Источног маузолеја: трупе господара рата Сун Дианyинга пљачкају гробнице династије Кинг.
- 3. јул — Оставка Друге Вукићевићеве владе.
- 4. јул — Елефтериос Венизелос поново на челу грчке владе (до 1932), на изборима у августу добија апсолутну већину у парламенту.
- 4. јул — Белгијски финансијер Алфред Лоевенстеин испао из авиона изнад Ламанша, отворивши погрешна врата (има и теорија о убиству).
- 8. јул — У пуцњави у Народној скупштини рањени посланици - Радић, Пернар и Гранђа - враћају се у Загреб.
- 8. јул — У Софији убијен ген. Александар Протогеров, један од лидера ВМРО-а (унутрашњи сукоб).
- 12 — 23. јул — Генерал Стеван Хаџић има мандат за састављање неутралне владе, али неуспешно.
- 13. јул — Покушај убиства Жике Илића, шефа јавне безбедности, у његовој канцеларији у Министарству унутрашњих дела (ВМРО).
- јул - Почиње Побуна Kонго-Вара у Француској екваторијалној Африци и Kамеруну (поражено до 1931).
- 17. јул — Убијен изабрани председник Мексика Алваро Обрегон, атентатор је католик, противник владе ( Kристероски рат). Одлазећи председник Плутарко Елиас Калес ће узети наслов ел Јефе Маxимо, следећих шест година је познато као Маxимато.
- 17. јул — 1. 9. - Шести конгрес Kоминтерне, објављен улазак у Трећи период (до 1935), време економског колапса капитализма и радикализације радничке класе; социјалдемократија означена као главни непријатељ комунизма ("социјал-фашизам"); углавном је довршен процес бољшевизације и униформизације појединачних компартија.
- 18. јул — Шпански краљ и француски председник отворили грандиозну железничку станицу у селу Цанфранц у Пиринејима.
- 28. јул — Kорошецова влада (иста четворна коалиција).
- 28. јул — 12. 8. - Олимпијада 1928 у Амстердаму - Леон Штукељ злато и бронза, Јосип Приможич сребро, Стане Дерганц и мушки тим по бронзу (све гимнастика).
- 29. јул — Нереди на утакмици "ФК Хајдук" - "ФК Југославија", Београђани изјављују да су сплитски ногометаши играли грубо и неспортски, публика вређала, улетела на терен и напала их.
- 30. јул — "Политика" објављује Радићев интервју једној берлинској агенцији у којој се овај залаже за персоналну унију самосталне Хрватске и Србије.
Август
уреди- 27. август — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем.
Септембар
уреди- 1. септембар — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља.
- 25. септембар — Завршен је шаховски турнир у Бад Кисингену победом Ефима Богољубова.
- 28. септембар — Шкотски биолог Александер Флеминг је открио пеницилин када је открио да ова гљива убија бактерије у својој лабораторији.
Октобар
уреди- 1. октобар — Прва петолетка у СССР - форсирана индустријализација и колективизација (Нова економска политика је прошлост).
- 2. октобар — Хосемариа Ескрива основао у Шпанији Опус Деи.
- 2. октобар — Kонзервативац Арвид Линдман формира мањинску владу у Шведској (до 1930)
- 7. октобар — Рас Тафари (Хајле Селасије) проглашен за негус-а, тј. краља (од 1930. Нəгусä Нäгäст - краљ краљева тј. цар).
- 7 — 8. октобар — Десетогодишњица пробоја Солунског фронта, масовне поворке грађана у Београду, статуа Победник постављена на Kалемегдану; сутрадан и војна парада ("реви") на Бањичком пољу.
- 8. октобар — Ибн Сауд сазвао окупљање племенских поглавара у Ријаду, смењене побуњене вође Икхвана, али ови су још увек одупиру.
- 10. октобар — Чанг Кај Шек постаје председник Републике Kине.
- 12. октобар — Хипилито Иригоyен поново председник Аргентине (до 1930).
- 11 — 15. октобар — Ваздушни брод ЛЗ 127 Граф Зепелин прелетео преко Атлантика.
- 12. октобар — У бостонској Дечјој болници први пут употребљена гвоздена плућа.
- 21. октобар — Радикализација на немачкој десници: медијски магнат Алфред Хугенберг долази на чело Немачке националне народне партије (ДНВП) која поново тражи рушење Вајмарске републике.
- 28. октобар — Локални избори у Босни и Херцеговини. ЈМО ће у савезу за ХСС први пут добити градоначелнике у Сарајеву, Бања Луци, Мостару, Тузли.
- 30. октобар — Батинање мирних демонстраната у Лахореу у време посете Симонове комисије - претучени лидер Лала Лајпат Раи умире следећег месеца
Новембар
уреди- 6. новембар — Председнички избори у САД: Републиканац Херберт Хувер побеђује противкандидата Демократске странке, Ала Смита.
- 6. -12. новембар — Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије одржан у Дрездену потврдио је право „угњетених народа“ на самоопредељење и донео одлуку о стварању независних држава – Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, док би мађарски и албански народ имали право да се одвоје, јер је закључено да је Краљевину Југославију анектирала српска буржоазија.
Децембар
уреди- 1. децембар — Десета годишњица уједињења. На загребачкој катедрали истакнуте црне заставе, демонстранти кличу "слободној Хрватској" и лидерима СДK, има мртвих и рањених.
- 1. децембар — Емилио Портес Хил је нови председник Мексика (до 1930).
- 3. децембар — Интелектуална елита Бразила желела пожелети добродошлицу Алберту Сантос-Думонту, али хидроавион у коме су се налазили пао у море - 14 страдалих.
- 4. децембар — Позиви на штрајк и нереди на Загребачком универзитету.
- 5. децембар — Пуковник Војин Максимовић постављен за в. д. загребачког великог жупана - демократе нису обавештене, отвара се криза владе.
- 5. децембар — Парагвајска јединица заузела боливијску испоставу на спорном Гран Чаку (две земље ће водити Рат за Чако 1932-35).
- 6. децембар — Банана масакр у Kолумбији - послата војска да угуши штрајк радника Унитед Фруит Компани, процене броја мртвих се крећу од 47 до 2.000; фиктивна верзија догађаја се налази у Маркуесовом роману "Сто година самоће".
- 9. децембар — Велико веће фашизма постаје врховно тело у Италији.
- 17. децембар — Кларков меморандум: циљ Монроеове доктрине је заштита латиноамеричких земаља од европских интервенција а не угњетавање истих, Рузвелтов закључак није део доктрине.
- 19. децембар — Завршени избори у Румунији, убедљива победа опозиционе Националне сељачке партије.
- 23. децембар — Отворен Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" у Београду; прва Јесења изложба је отворена 30. децембра.
- 28. децембар — Основана издавачка кућа "Нолит".
- 29. децембар — Реунификација Kине: Зханг Xуелианг, владар североистока Kине, наредио да се заставе Беиyаншке владе () замене заставама националистичке владе ().
- 30. децембар — Премијер Антон Kорошец дао оставку, уважено 2. јануара.
Рођења
уредиЈануар
уреди- 12. јануар — Рут Браун, америчка музичарка и глумица (прем. 2006)
- 23. јануар — Жана Моро, француска глумица, певачица, сценаристкиња и редитељка (прем. 2017)
- 24. јануар — Дезмонд Морис, британски зоолог, етолог, сликар и писац популарних антрополошких књига (прем. 2026)
- 26. јануар — Живојин Миленковић, српски глумац (прем. 2008)
Фебруар
уреди- 3. фебруар — Новак Новак, српски новинар, хумориста, сценариста и писац (прем. 1995)
- 9. фебруар — Ринус Михелс, холандски фудбалски тренер и фудбалер (прем. 2005)
- 22. фебруар — Пол Дули, амерички глумац и комичар
- 26. фебруар — Фетс Домино, амерички музичар (прем. 2017)
- 27. фебруар — Аријел Шарон, израелски генерал и политичар, 11. премијер Израела (прем. 2014)
- 29. фебруар — Џос Екланд, енглески глумац (прем. 2023)
Март
уреди- 3. март — Александар Гец, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2008)
- 17. март — Јунис Гејсон, енглеска глумица (прем. 2018)
Април
уреди- 2. април — Серж Гензбур, француски музичар, композитор, песник, сликар, сценариста, писац, глумац и редитељ († 1991)
- 7. април — Џејмс Гарнер, амерички глумац и продуцент (прем. 2014)
- 7. април — Алан Џеј Пакула, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1998)
- 12. април — Харди Кригер, немачки глумац (прем. 2022)
- 23. април — Ширли Темпл, америчка глумица, певачица, плесачица и дипломаткиња (прем. 2014)
Maj
уреди- 4. мај — Хосни Мубарак, египатски политичар, 4. председник Египта (прем. 2020)
- 9. мај — Панчо Гонзалес, амерички тенисер (прем. 1995)
- 15. мај — Светомир Арсић Басара, српски вајар и писац (прем. 2024)
- 30. мај — Aњес Варда, белгијско-француска редитељка, сценаристкиња и фотографкиња. (прем. 2019)
Јун
уреди- 5. јун — Срђан Калембер, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2016)
- 6. јун — Ксенија Јовановић, српска глумица (прем. 2012)
- 14. јун — Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар (прем. 1967)
- 20. јун — Мартин Ландау, амерички глумац, учитељ глуме и продуцент (прем. 2017)
Јул
уреди- 4. јул — Ђампјеро Бониперти, италијански фудбалер (прем. 2021)
- 9. јул — Федерико Бамонтес, шпански бициклиста (прем. 2023)
- 14. јул — Ненси Олсон, америчка глумица
- 24. јул — Иван Штраус, босанскохерцеговачки архитекта (прем. 2018)
- 26. јул — Стенли Кјубрик, амерички редитељ, сценариста, продуцент и фотограф (прем. 1999)
Август
уреди- 9. август — Боб Кузи, амерички кошаркаш
- 16. август — Ен Блајт, америчка глумица и певачица
- 31. август — Џејмс Коберн, амерички глумац (прем. 2002)
Септембар
уреди- 15. септембар — Хенри Силва, амерички глумац (прем. 2022)
- 17. септембар — Роди Макдауал, енглеско-амерички глумац, редитељ, продуцент и фотограф (прем. 1998)
- 25. септембар — Харолд Бекер, амерички редитељ, продуцент и фотограф
Октобар
уреди- 1. октобар — Лоренс Харви, британски глумац (прем. 1973)
- 19. октобар — Борисав Јовић, српски и југословенски политичар и писац, председник Председништва СФРЈ (1990—1991) (прем. 2021)
- 25. октобар — Ентони Франсиоза, амерички глумац (прем. 2006)
- 27. октобар — Милка Бабовић, југословенска атлетичарка, новинарка и спортска коментаторка (прем. 2020)
Новембар
уреди- 2. новембар — Владимир Беара, југословенски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2014)
- 9. новембар — Ен Секстон, америчка песникиња (прем. 1974)
- 10. новембар — Енио Мориконе, италијански композитор и диригент (прем. 2020)
- 16. новембар — Клу Гулагер, амерички глумац (прем. 2022)
- 17. новембар — Звонко Лепетић, хрватски глумац (прем. 1991)
- 17. новембар — Миодраг Поповић Деба, српски глумац (прем. 2005)
Децембар
уреди- 16. децембар — Филип К. Дик, амерички писац, најпознатији по делима научнофантастичног жанра (прем. 1982)
- 29. децембар — Даница Аћимац, српска глумица (прем. 2009)
Смрти
уредиЈун
уреди- 18. јун — Роалд Амундсен, норвешки истраживач. (* 1872)
Јул
уреди- 17. јул — Светолик Радовановић, српски геолог, члан САНУ, професор Универзитета у Београду и први министар привреде у Србији. (*1863)
Август
уреди- 3. август — Јован Авакумовић, српски политичар и правник (* 1841)
- 8. август — Стјепан Радић, хрватски политичар
Новембар
уреди- 26. новембар — Рајнхард Шер, немачки адмирал
Децембар
уреди- 21. децембар — Луиђи Кадорна, италијански фелдмаршал
Нобелове награде
уреди- Физика — Овен Виланс Ричардсон
- Хемија — Адолф Ото Рајнхолд Виндаус
- Медицина — Шарл Жил Анри Никол
- Књижевност — Сигри Унсет
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
уредиРеференце
уреди
