1939

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век ; 21. век;
Деценије:	1910-е; 1920-е; 1930-е; 1940-е; 1950-е;
Године:	1936; 1937; 1938; 1939; 1940; 1941; 1942;
	1939 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]
	[[Датотека:\|312px]]

1939. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Јануар

1. јануар — У Нишу отворена зграда данашњег Народног позоришта.
3. јануар — Шпански грађански рат: Битка на Сегреу, низ окршаја од прошлог априла, окончава се националистичком победом.
5. јануар — Јосип Броз добио мандат од Kоминтерне да преузме ЦK KПЈ.
5. јануар — Пољски министар ино. послова Јозеф Бецк посетио Хитлера на Бергхофу: од Пољске се тражи Данзиг у замену за гаранцију граница.
5. јануар — 4. фебруар — Битка код Валсеквила, републиканска офанзива на западу земље, покушај диверзије за националистичку Kаталонску офанзиву.
10. јануар — Kоначни резултати југословенских избора прошлог месеца: Стојадиновићева листа 306 мандата, Мачекова 67.
10. јануар — Инаугурирана Нова Рајхсканцеларија у Берлину.
11. јануар — Сусрет Мусолини-Чемберлен у Риму - узалудна нада да би Мусолини могао утицати на Хитлера.
15. јануар — Резолуција Хрватског народног заступства: одбија се сарадња са "привидним представништвом" (због изборног насиља), истиче се право самоопредељења хрватског народа, даје се пуно поверење Мачеку за преговоре.
16. јануар — Први састанак југословенске скупштине изабране у децембру - посланици Сељачко-демократске коалиције апстинирају, а (српска) Удружена опозиција и Југословенска национална странка учествују.
16. јануар — Пошто је јуче објавила рат Великој Британији, ИРА започиње С-План, кампању подметања бомби и саботажа - 300 експлозија и седам мртвих до марта 1940.
19. јануар — Италијански министар спољних послова Галеазо Циано стигао у посету Југославији, Стојадиновићу нуди север Албаније.
19. јануар — Немачка експедиција на Тибет стиже у Лхасу - остају на Тибету до августа.
19. јануар — Немачка експедиција на челу са капетаном Ричером стиже до Антарктика, истражују подручје које називају Нова Швабија а налази се унутар Земље краљице Мауд коју су Норвежани управо присвојили.
23. јануар — Шеф Абвера Вилхелм Канарис пустио дезинформацију да ће Немачка у фебруару заузети Холандију, како би одатле могла нападати Британију - ово изазива промену британске политике.
24. јануар — Јак земљотрес у јужно-централном Чилеу, око 28.000 мртвих.
26. јануар — Шпански грађански рат: током Kаталонске офанзиве, Франкове трупе уз помоћ Италијана заузимају Барцелону.
27. јануар — Адолф Хитлер наређује План З - експанзија морнарице.
30. јануар — Хитлеров говор пред Рајхстагом: ако "јеврејски финансијери изазову рат против Немачке... резултат ће бити уништење јеврејске расе у Европи".

Фебруар

2. фебруар — Мађарска се придружује Антикоминтерна пакту (ратификовано 24-ог).
3 — 4. фебруар — Петорица министара Стојадиновићевог кабинета поднело оставке (Мехмед Спахо, Џафер Kуленовић, Драгиша Цветковић, Михо Kрек и Франц Сној), након чега и он даје оставку. Мандат за нову владу добија Драгиша Цветковић.
4. фебруар — Ретирада: председник Шпанске републике Мануел Азања прешао француску границу (дао оставку 27-ог); стотине хиљада републиканаца напушта земљу.
5. фебруар — Драгиша Цветковић образовао нову владу.
5. фебруар — Потрес на Kрку, материјална штета у Омишљу.
6. фебруар — Британски премијер Невиле Чембрлен изјављује да ће немачки напад на Француску бити сматран као напад на Британију.
7. фебруар — 17. 3. — Лондонска конференција о Палестини: арапска делегација не жели седети у истој соби као јеврејска, нема споразума, британска влада ће у мају издати Белу књигу.
7 — 9. фебруар — Битка за Менорку: предао се републикански гарнизон на острву Менорка.
9. фебруар — Јапанци се искрцавају на острво Хајнан и убрзо га освајају.
10. фебруар — Окончан Републикански отпор у Kаталонији.
15. фебруар — Мађарски премијер Бела Имредy дао оставку након што су му противници нашли јеврејског претка, следи Пел Телеки (до 1941).
17. фебруар — Хитлер отворио изложбу аутомобила у Берлину на којој је представљена "Буба".
23. фебруар — Први лет "Летећег брода" Боинг 314 Клипер између Сан Франциска и Хонг Kонга, редовно од краја марта - путовање у једном правцу траје шест дана.
27. фебруар — Француска и Британија признале Франкову владу, сутрадан и Југославија.
28. фебруар — Први број "Политикиног забавника".

Март

15. март — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Нацистичкој Немачкој, немачке трупе су окупирале Чехословачку.
23. март — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
28. март — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.

Април

1. април — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
3-4. април — Разговори Цветковића и Мачека у Загребу - постигнута сагласност.
4. април — Потписан англо-пољски уговор о помоћи.
4. април — "Мали рат" окончан потписивањем мира, Мађарска узела један појас на истоку Словачке.
4. април — Ирачки краљ Гхази I погинуо у прометној несрећи (јавно мнење сумњичи Британце, због краљевих претензија према Кувајту и симпатија према Немачкој), на пријестоље ступа трогодишњи Фејсал II, трећи и посљедњи ирачки краљ (до 1958); регент је 'Абд ал-Илах.
7. април — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.
11. април — Мађарска напушта Друштво народа.
11. април — Окончана Италијанска окупација Мајорке.
12. април — Албанска уставотворна скупштина прогласила персоналну унију са Италијом и Виктора Емануела III за краља Албаније), премијер је Схефkет Вeрлаци (следи појачање албанске, па и бугарске иреденте у Југославији).
13. април — Англо-француске гаранције Румунији и Грчкој.
14. април — Рузвелтово писмо Хитлеру, у коме га, између осталог, пита да ли је вољан гарантовати да неће напасти наведене независне земље.
18. април — Совјетски Савез предлаже Британији и Француској "мировни фронт" за отпор агресији, који би гарантовао интегритет Пољске, Лондон одбија 8. маја.
18. април — Луксузни француски брод Парис запалио се и потонуо у луци Ле Хавре (лежи до 1947. када је исечен).
20. април — Суиxиан–Заоyаншка битка: јапанска офанзива у Хубеиу поништена кинеским противнападима.
21. април — Близу Хјустона посвећен споменик Сан Јацинто, са 172 м највиши зидани стуб на свету.
22. април — Југословенски министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић у Венецији разговара са италијанском колегом грофом Ћаном.
25-27. април — Александар Цинцар-Марковић у посети Немачкој (разговор са Хитлером 26. 4.).
26. април — Британија уводи ограничену војну обавезу за старост од 20 и 21 годину.
27. април — Потврђена прва верзија Споразума између Цветковића и Мачека, али га кнез Павле не прихвата (помињу се плебисцити у [делу] Босанске крајине и Срема).
28. април — У говору пред Рајхстагом, Хитлер одбацује Англо-немачки поморски споразум из 1935. и Немачко-пољски пакт о ненападању из 1934. Тражи повраћај колонија, Данзиг и везу са Источном Пруском.
29. април — Влада Народног фронта у Чилеу основала корпорацију ЦОРФО (Корпорација за развој производње) за реконструкцију након земљотреса и индустријализацију земље.
30. април — Јохан Кекс дао оставку на челу удружења немачке мањине у Југославији Културбунд (повлачење старог руководства пред пронацистичким "Обновитељима"), за наследника је 6. августа изабран Сепп Јанко.
30. април — Отворена Свјетска изложба у Њујорку, траје до октобра 1940; слоган је "Зора новог дана". Телевизија НБЦ започиње емитовање приказујући председника Рузвелта на изложби.

Мај

10 - 15. мај — Кнез Павле и кнегиња Олга у посети Италији (као гости италијанског краљевског пара); 11-ог присуствују морнаричким маневрима у Напуљском заливу.
10. мај — Освећење темеља Храма Светог Саве у Београду.
11. мај — 15. 9. - Битке код Халкин Гола између Совјета и Јапанаца на граници Манџурије и Монголије.
13. мај — "Путовање проклетих": брод Ст. Лоуис креће из Хамбурга са 937 јеврејских избеглица према Куби - неће их примити ни ту ни у САД и Канади.
14. мај — Петогодишња Перуанка Лина Медина родила дете.
15. мај — У Бранденбургу отворен женски концентрациони логор Равенсбруцк.
18. мај — Фудбалска утакмица на БСК-овом стадиону у Београду: Југославија - Енглеска 2:1.
20. мај — Катастрофална поплава у Белој Паланци, 17 мртвих.
22. мај — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
22. мај — Код Вучитрна убијен вођа разбојничке банде Идриз Азировић.
23. мај — Британски парламент усвојио је план о стварању независне палестинске државе до 1949. у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
23. мај — Хитлер саопштио војном врху да је одлучио напасти Пољску.
23. мај — Потонуће америчке подморнице Скуалус: страдало је 26 људи, а 33 је спашено путем МекКанове спасилачке коморе.
26. мај — Договор Ћано - Карнелути (Мачеков изасланик) - хрватска побуна прачена Мачековим захтевом за италијанском интервенцијом би довела до независне Хрватске, са заједничким министарствима одбране и спољних послова са Италијом и могућом персоналном унијом (Мачек није потписао текст овог споразума).
28. мај — Отворен југословенски павиљон на њујоршкој изложби, градоначелник Ла Гуардиа држи говор на српском.

Јун

7. јун — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД, што је била прва посета британског монарха овој земљи.
11. јун — Папа примио у Ватикану шпанске фалангисте, поздравио их као "драге синове цркве и браниоце цивилизације", подарио је благослов генералисиму Франку.
14. јун — Тјенцински инцидент - Јапанци блокирали британску концесију у кинеском Тиањину поводом спора око изручења осумњичених убица, током лета долази до опасне кризе.
15. јун — Француска подморница Феникс није изронила током вежби поред Вијетнама - страдао 71 човек.
17. јун — Еуген Веидман је последња особа јавно погубљена у Француској.
23. јун — Сијам први пут мења име у Тајланд.
24. јун — Прво путовање "Летећег брода" Боеинг 314 Клипер преко Атлантика, између Соутамптона и Порт Вашингтон, Њујорк, са три станице између.
28. јун — Свечано обележено 550 година од Kосовске битке.
29. јун — Турска анектирала Државу Хатај (Александрета), раније део Сирије.
30. јун — Процењени број становника Kраљевине Југославије износи 15.596.000, четири милиона више него у време уједињења.

Јул

2. јул — Битке код Халкин Гола: Јапанци нападају, без успеха.
6. јул — У Немачкој затворена последња јеврејска предузећа.
14. јул — На 150. годишњицу Пада Бастиље у Паризу дефилују и британски војници.
19. јул — Штрајк 3.000 рудара у Трепча Минес Лимитед јер је одбијен нови колективни уговор.
22. јул — Највиша температура у Београду 38 степени, пре пет дана било близу 37, нема довољно воде.[9]
28. јул — Аутомобил са 12 путника пао у провалију код Бјелуха близу Чакора, петоро путника погинуло на месту.
30. јул — Југославија је првак Европе у тенису, након побједе од 3:2 над Немачком у Загребу.

Август

2. август — Ајнштајн–Силардово писмо председнику Рузвелту након што је у Немачкој откривена нуклеарна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (зачетак Пројекта Менхетн).
12. август — Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније).
19. август — Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Кригсмаринеу да започне операције Фал Вајс, плана инвазије на Пољску.
20. август — Совјетско-јапански погранични сукоби: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива код Халхин Гола.
23. август — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању и тајни додатак о подели интересних сфера у источној Европи.
24. август — На Брду код Крања званично саопштење о споразуму Цветковић—Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе).

+ Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.

25. август — Хитлер одлаже напад на Пољску за пет дана (они који нису обавештени, накратко почели напад сутрадан ујутру).
26. август — Споразум Цветковић—Мачек; формирана Бановина Хрватска, од Савске и Приморске бановине и још неколико срезова. На Бледу формирана нова влада чији је председник опет Драгиша Цветковић а потпредседник Влатко Мачек (и још 4 министра из ХСС) Милан Недић министар војске и морнарице. Распуштени су Народна скупштина и Сенат и укинут изборни закон — повратак демократије. (против Споразума су усташе, десница ХСС, већина српских политичара, војска, СПЦ и муслимани)
27. август — Први лет Хајнкел He 178, првог турбомлазног авиона.
31. август — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи.

Септембар

1. септембар — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
3. септембар — Уједињено Краљевство и Француска објављују рат Немачкој.
3. септембар — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа.
3. септембар — Велика награда Београда 1939. на кружној стази око Калемегдана за Краљев пехар; први је Италијан Тацио Нуволари, други Немац Манфред фон Браухич (синовац генерала Валтера), четврти Бошко Миленковић. Процењених 75.000 гледалаца.
3. — 4. септембар — Крвава недеља у Бидгошчу, пољском граду са великом немачком мањином, између 3. и 4. септембра 1939, током немачке инвазије на Пољску.
5. септембар — САД прогласиле своју неутралност у рату
7. септембар — Румунија проглашава неутралност.
8. септембар — Немачке претходнице стигле у близину Варшаве.
15. септембар — Варшава опкољена.

+ Бугарска проглашава неутралност.

+ Поринут брод „Козара“, најстарије пловило речне флотиле Војске Србије.

+ Крећу емисије југословенске редакције BBC-ја

16. септембар — Примирје у сукобу између Совјета (и монголских савезника) и Јапанаца.
17. септембар — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака.
17. септембар — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
21. септембар — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа..
28. септембар — Пад Варшаве.

Октобар

8. октобар — Немачка анектирала западну Пољску.
11. октобар — Амерички председник Френклин Рузвелт одобрио почетак пројекта Менхетн, пројект израде атомске бомбе.
14. октобар — Више од 800 британских морнара погинуло када је немачка подморница У 47 упловила у британску ратну луку Скапа Флоу и торпедима потопила бојни брод ХМС Ројал Оук.
19. октобар — Турска, Француска и Уједињено Краљевство потписали споразум у Анкари о узајамној помоћи уколико их нека европска сила нападне на Медитерану.

+ Главни генералштаб ЈКВ предлаже формирање концентрационих логора за комунисте и њихове помагаче.

20. октобар — Summi Pontificatus, прва већа енциклика папе Пија XII, осуђује расизам, тоталитаризам, тражи обнову Пољске (сматра се нападом на нацистички режим).
25. октобар — Наредба министарства војске и морнарице о сузбијању комунистичке активности у војсци.

Новембар

4. новембар — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.

17. новембар — Одговарајући на демонстрације чешких студената и средњошколаца против окупације, Немци стрељали 9 студената без суђења, 1200 послато у конц-логоре, затворени универзитети (данас Међународни дан студената и средњошколаца).
18. новембар — Теретни брод "Царица Милица" ударио у мину код енглеске обале и потонуо, посада спасена (мину поставила немачка подморница У-19). Истог дана, холандски путнички брод "Симон Боливар" налетео на мину у Северном мору - 120 мртвих.
23. новембар — Отворен пут Београд - Суботица - мађ. граница, део међународног пута Лондон - Цариград.
26. новембар — Бомбардовање Маиниле: Совјети лажирали гранатирање свог села како би оправдали напад на Финску.
27. новембар — Објављена забрана саобраћаја возилима на бензински погон викендом у Краљевини Југославији.
30. новембар — Зимски рат је био рат између Совјетског Савеза и Финске. Почео је совјетском инвазијом на Финску 30. новембра 1939. године, три месеца након избијања Другог светског рата, а завршио се три и по месеца касније Московским мировним споразумом 13. марта 1940. године.

Децембар

13. децембар — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер”, „Ајакс” и „Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе”.
14. децембар — Друштво народа је искључило СССР због агресије на Финску.
14. децембар — У сукобима током демонстрације радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.
21. децембар — Совјетска комунистичка власт је у окупираној Пољској укинула пољску валуту и повукли је из оптицаја без икакве замене за новоуведену совјетску рубљу; то је значило да је целокупно становништво тог подручја преко ноћи изгубило сву своју животну уштеђевину.^[1]

Рођења

Јануар

6. јануар — Валериј Лобановски, украјински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
26. јануар — Скот Глен, амерички глумац
29. јануар — Џермејн Грир, аустралијска књижевница и интелектуалка
30. јануар — Јован Миладиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1982)

Фебруар

12. фебруар — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors (прем. 2013)
22. фебруар — Светозар Стијовић, српски лингвиста (прем. 2000)
27. фебруар — Кензо Такада, јапански модни креатор (прем. 2020)

Март

1. март — Лео Броувер, кубански композитор, диригент и класични гитариста
5. март — Саманта Егар, енглеско-америчка глумица (прем. 2025)
7. март — Душан Маравић, српски фудбалер (прем. 2025)
17. март — Ђовани Трапатони, италијански фудбалер и фудбалски тренер
27. март — Беба Селимовић, босанскохерцеговачка певачица (прем. 2020)
29. март — Теренс Хил, италијански глумац, редитељ и продуцент

Април

1. април — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња
2. април — Марвин Геј, амерички музичар и музички продуцент (прем. 1984)
2. април — Јован Ристић, српски редитељ (прем. 2013)
2. април — Живан Сарамандић, српски оперски певач (прем. 2012)
7. април — Франсис Форд Копола, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
13. април — Пол Сорвино, амерички глумац, редитељ, оперски певач, писац, вајар и предузетник (прем. 2022)
13. април — Шејмус Хини, ирски песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1995) (прем. 2013)
16. април — Борис Дворник, хрватски глумац, редитељ и сценариста (прем. 2008)
20. април — Гро Харлем Брунтланд, норвешка политичарка и лекар
25. април — Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)

Мај

1. мај — Џуди Колинс, aмеричка певачица, текстописац и композитор
5. мај — Јован Зебић, српски политичар и економиста (прем. 2007)
9. мај — Ђоко Вјештица, српски новинар и радијски водитељ (прем. 2008)
10. мај — Ивица Видовић, хрватски глумац (прем. 2011)
13. мај — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент
18. мај — Силвана Арменулић, југословенска певачица и глумица (прем. 1976)
19. мај — Џејмс Фокс, енглески глумац
25. мај — Дикси Картер, америчка глумица и певачица (прем. 2010)
25. мај — Ијан Макелен, енглески глумац

Јун

29. јун — Амарилдо, бразилски фудбалер

Јул

1. јул — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка (прем. 2013)
3. јул — Љубивоје Ршумовић, српски песник
5. јул — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац (прем. 1991)
9. јул — Слободан Станишић, српски писац
30. јул — Питер Богданович, амерички редитељ, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (прем. 2022)

Август

2. август — Вес Крејвен, амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац (прем. 2015)
5. август — Ратомир Вићентић, српски кошаркаш (прем. 2009)
9. август — Романо Проди, италијански политичар
19. август — Џинџер Бејкер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар супергрупе Cream (прем. 2019)
23. август — Милан Влајчић, српски новинар, књижевник и књижевни и филмски критичар (прем. 2022)
27. август — Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (прем. 2025)
29. август — Џон Бардон, енглески глумац (прем. 2014)
29. август — Џоел Шумахер, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)

Септембар

5. септембар — Вилијам Девејн, амерички глумац
5. септембар — Џорџ Лејзенби, аустралијски глумац и модел
13. септембар — Борислав Микелић, српски привредник и политичар, председник Владе Републике Српске Крајине (1994—1995) (прем. 2018)
20. септембар — Небојша Попов, српски социолог (прем. 2016)
29. септембар — Фикрет Абдић, босанскохерцеговачки привредник и политичар

Октобар

3. октобар — Велибор Васовић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
8. октобар — Пол Хоган, аустралијски глумац, комичар, продуцент и сценариста
11. октобар — Марија Буено, бразилска тенисерка (прем. 2018)
14. октобар — Ралф Лорен, амерички модни дизајнер, филантроп и предузетник
16. октобар — Амансио Амаро, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
18. октобар — Ли Харви Освалд, амерички маринац који је осумњичен за атентат на Џона Кенедија (прем. 1963)
22. октобар — Тони Робертс, амерички глумац (прем. 2025)
24. октобар — Ф. Мари Абрахам, амерички глумац
27. октобар — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач
30. октобар — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група Jefferson Airplane, Jefferson Starship и Starship

Новембар

2. новембар — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман
5. новембар — Драгиша Станковић Челик, југословенски и српски боксер (прем. 2015)
15. новембар — Јафет Кото, амерички глумац (прем. 2021)
16. новембар — Милош Жутић, српски глумац (прем. 1993)
18. новембар — Маргарет Атвуд, канадска песникиња, списатељица, књижевна критичарка, есејисткиња и еколошка активисткиња
20. новембар — Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, новинар, есејиста, фељтониста и полемичар (прем. 2022)
26. новембар — Марк Марголис, амерички глумац (прем. 2023)
26. новембар — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица (прем. 2023)
29. новембар — Матија Бећковић, српски песник и писац

Децембар

1. децембар — Ли Тревино, амерички голфер
8. децембар — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер (прем. 2019)
8. децембар — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2012)
8. децембар — Срђан Чебинац, српски фудбалер
26. децембар — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2021)

Непознат датум

Википедија:Непознат датум — Богомил Ђузел, македонски писац
Википедија:Непознат датум — Душан Ђурић, српски глумац († 1969)

Смрти

Јануар

18. јануар — Драгиша Мишовић, српски лекар и комуниста. (*1898)
28. јануар — Вилијам Батлер Јејтс, ирски књижевник и Нобеловац. (*1865)

Фебруар

10. фебруар — Пије XI, римски папа. (*1857)

Март

2. март — Хауард Картер, енглески археолог

Април

2. април — Валери Славек, пољски политичар. (*1879)
24. април — Луј Труселије, француски бициклиста. (*1881).

Мај

25. мај — Френк Дајсон, енглески астроном. (*1868)

Јун

4. јун — Павле Поповић, српски филолог и књижевник. (*1868)
29. јун — Мехмед Спахо, југослоенски муслимански политичар. (*1883)

Јул

27. јул — Милица Јанковић, српска књижевница. (*1881)

Септембар

23. септембар — Зигмунд Фројд, аустријски психолог. (*1856)

Октобар

31. октобар — Албрехт, војвода од Виртемберга, виртембершки војвода и немачки фелдмаршал

Новембар

28. новембар — Џејмс Нејсмит, творац кошарке. (*1861)
30. новембар — Бела Кун, мађарски политичар и револуционар

Нобелове награде

Физика — Ернест Орландо Лоренс
Хемија — Адолф Фридрих Јохан Бутенант и Леополд Ружичка
Медицина — Герхард Домак
Књижевност — Франс Емил Силанпе
Мир — Награда није додељена
Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

Референце

^ Lanckorońska, Karolina; Kalinowski, Lech; Orman, Elżbieta (2002). Wspomnienia wojenne: 22 IX 1939-5 IV 1945. Kraków: Znak. ISBN 978-83-240-0077-7.

[1] Lanckorońska, Karolina; Kalinowski, Lech; Orman, Elżbieta (2002). Wspomnienia wojenne: 22 IX 1939-5 IV 1945. Kraków: Znak. ISBN 978-83-240-0077-7.

[1]