2025

2025. је била проста година која је почела у среду. 2025. је двадесет и пета година 3. миленијума, двадесет и пета година 21. века и шеста година 2020-их.

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028
2025 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар:
  • Бугарска и Румунија су се придружиле Шенгенској зони.
  • Дванаест особа убијено на Цетињу. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.
  • У нападу камионетом на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.
• 3. јануар:
  • Братислав Живковић, српски добровољац у руским редовима, погинуо је у борбама у Курској области у близини места Ивановское након украјинског артиљеријског напада система ХИМАРС.
• 4. јануар:
  • Репортер листа „Известија“ Александар Мартемјанов је погинуо, док су дописници РИА Новости Максим Ромањенко и Михаил Кевхијев и још троје запослених у медијима рањени у нападу украјинског дрона на цивилни аутомобил на аутопуту Доњецк-Горловка.
  • Аустријски канцелар Карл Нехамер (ОВП) је прекинуо преговоре са СПО и поднео оставку на место канцелара.
• 5. јануар:
  • Оружане снаге Украјине започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима у Курској области.
• 6. јануар:
  • Индонезија се званично придружила БРИКС-у као пуноправна чланица.
  • Председник Аустрије Александер Ван дер Белен дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „Слободарској партији Аустрије“.
  • Џастин Трудо поднео оставку на месту лидера Либералне партије и премијера Канаде.
  • Амерички Конгрес је сертификовао победу Доналда Трампа на председничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године.
  • Амерички председник Доналд Трамп предложио је да се Канада придружи САД као 51. држава након најаве предстојеће оставке Џастина Трудоа.
• 7. јануар:
  • Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је град Шигаце на Тибету у ком је погинуло 126 људи.
  • У низу шумских пожара у јужној Калифорнији (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.
• 8. јануар:
  • Новоизабрани Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели да од Данске купи арктичко острво Гренланд, а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције у ЕУ.
  • Снаге тзв. косовске полиције упали су у просторије Пореске управе у северном делу Косовске Митровице.
• 9. јануар:
  • НИС је уговорио увоз првих количина сирове нафте преко хрватског ЈАНАФ-а за потребе панчевачке рафинерије што ће омогућити поновни почетак производње у Рафинерији нафте Панчево.
  • Активисти Градског одбора СНСД Добој су поводом Дана Републике, на ауто-путу 9. јануар развили заставу Српске дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.
  • Либански парламентарци у другом кругу изабрали су генерала Џозефа Ауна за 14. председника земље на мандат од шест година.
• 10. јануар:
  • САД увеле санкције српској нафтној компанији НИС.
• 12. јануар:
  • У другом кругу избора у Хрватској актуелни председник Зоран Милановић је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).
  • У експлозији на бензинској станици у јеменској централној провинцији Ал Бајда погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.
  • Одржан је протест испред Уставног суда у Београду. Слоган протеста је био „Битно је да имаш (у)став!” чиме су студенти, како су навели, желели да укажу који се све чланови Устава крше.
• 15. јануар:
  • Јужнокорејски истражитељи ухапсили су председника Јун Сук Јола ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.
  • Постигнут споразум о прекиду ватре у Појасу Газе између Израела и Хамаса.
  • Припадници тзв косовске полиције упали су у објекте привременог органа Приштина и Поште у Грачаници, Косово Пољу, Липљану али и другим мјестима јужно од Ибра.
• 17. јануар:
  • Руски лидер Владимир Путин и председник Ирана Масуд Пезешкијан потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.
  • Студенти, средњошколци и грађани су се окупили испред зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду, захтевајући објективно извештавање о студентским протестима и блокадама факултета. Назив протеста, „Наше право да знамо све”, алузија је на слоган РТС „Ваше право да знате све”.
• 19. јануар:
  • Прекид ватре у Гази између Израела и Хамаса ступио је на снагу.
• 20. јануар:
  • Доналд Трамп инаугурисан за 47. председника САД.
  • Амерички председник Доналд Трамп је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходник Џо Бајден међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политиком САД.
  • Доналд Трамп је потписао извршну уредбу о повлачењу из Светске здравствене организације.
• 21. јануар:
  • Најмање 76 људи је погинуло, а стотине је повређено у пожару који је захватио хотел у познатом турском ски центру Болуу.
• 22. јануар:
  • Председник САД Доналд Трамп је потписао декрет о затварању јужне границе САД са Мексиком и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.
• 26. јануар:
  • Експлозија у тржном центру Дадонг у граду Шенјанг у Кини.
• 27. јануар:
  • Студенти, бајкери, грађани и пољопривредници на тракторима блокирали су раскрсницу Аутокоманде у центру Београда. Блокада је почела са традиционалних 15 минута ћутања и трајала је 24 часа.
  • У ноћи између 27. и 28. јануара у Новом Саду, неколико батинаша изашло је из просторија Српске напредне странке и претукли и тешко повредили групу студената који су носили рекламне материјале. Том приликом студенткињи Ани је сломљена вилица.
• 28. јануар:
  • Премијер Србије Милош Вучевић поднео оставку на ту функцију, након пребијања студената у Новом Саду.
• 29. јануар:
  • Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.
• 31. јануар — Јавни дуг Србије на крају јануара 2025. године износио је 39,01 милијарду евра а његово учешће у БДП-у износило је 44,2 одсто.

Фебруар

• 1. фебруар:
  • Под слоганом „Ћутања је доста! 1. 2. на сва 3 моста”, одржан је велики протестни скуп у Новом Саду на позив студената. Током протеста блокирана су сва 3 моста на 3 сата у Новом Саду, а Мост слободе на 27 часова. На скупу су говорили глумци, новинари и познати водитељи.
• 2. фебруар:
  • Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
• 4. фебруар:
  • САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
• 7. фебруар:
  • Компанија Бенетон затвара своје погоне у Нишу, након 15 година рада, што ће утицати на око 900 запослених.
• 9. фебруар:
  • У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
• 12. фебруар:
  • Телеком Србије је купио 100 одсто удела у компанији Еон ТВ и одређена права, лиценце и осталу имовину повезану са Спортклуб каналима за шта је платио 652 милиона евра добијених из буџета Србије.
  • По налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, припадници Управе криминалистичке полиције спровели су акцију хапшења због сумњи у милионску корупцију у ЈП Електропривреда Србије (ЕПС). Ухапшен је бивши вд. директора ЕПС-а Милорад Грчић, заједно са још 14 осумњичених, међу којима су бизнисмени, директори фирми и руководиоци ЕПС-а.
• 12. фебруар:
  • Након вести о хапшењу председника Општине Обреновац Милорада Грчића, наступила је побуна у обреновачком гранку СНС. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић дошла је у посету овом општинском одбору СНС. Испред страначких просторија сачекало ју је стотињак напредњака бесних због Грчићевог хапшења.
• 15. фебруар:
  • Поводом Дана државности Србије, одржан је студентски протест у Крагујевцу, под називом Сретнимо се на Сретење, са симболиком Сретењског устава. Трајао је 15 сати. Многи студенти су ишли пешке, а неки су прешли и до 150 километара да би присуствовали. Велики број возила је такође пристигао у град, а присуствовало је неколико десетина хиљада људи.
• 19. фебруар:
  • Београдска полиција је приликом хапшења две особе у Сурчину запленила девет килограма кокаина.
• 21. фебруар:
  • У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац и бивши генерални директор ЕПС Србија Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
• 25. фебруар:
  • Хрватски нафтовод Јанаф је склопио с мађарском МОЛ групом Уговор о транспорту 2,1 милиона тона нафте системом Јанафа за раздобље до децембра 2025. године, као и уговор о складиштењу нафте на Терминалу Омишаљ и Терминалу Сисак за раздобље до краја 2027. године.
• 26. фебруар:
  • Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ (нагодбом избегао одслужење казне).
  • Полиција на подручју дистрикта Брчко открила већи број деце затворено у једној кући. Ухапшено је осам људи због сумње на трговину људима. Деца су била узраста до 12 година старости, а код неких од њих су пронађена хрватска документа.
  • Председник Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност.
• 27. фебруар:
  • Скупштина РС усвојила Предлог закона о забрани деловања вануставних институција БиХ.
  • Немачка фабрика каблова „Дрекслмајер“ затвара своје погоне у Зрењанину. Без посла остаје готово 2.000 радника.
• 28. фебруар:
  • Шест епископа СПЦ подржало је српске студенте: "Студенти су наша будућност!" Митрополит немачки Григорије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, митрополит жички Јустин, митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, архиепископ западноамерички Максим и епископ источноамерички Иринеј.
  • Принц је победио на Песми за Евровизију '25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
  • Отказан договор о ретким земним металима између САД и Украјине након јавног сукоба пред камерама америчког председника Доналда Трампа и украјинског председника Владимира Зеленског.

Март

• 1. март:
  • У Нишу је одржан велики протест у организацији студената у блокади. Окупило се десетине хиљада студената и грађана из целе земље, који су са 15 минута ћутања обележили четири месеца од урушавања надстрешнице. Позивајући се на Милански едикт римског цара Константина Великог рођеног у Нишу, студенти су израдили и представили „Студентски едикт”, који садржи одредбе о слободи, држави, правди, младости, достојанству, знању, солидарности и будућности.
• 2. март:
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом је енглески проглашен за званични језик у Сједињеним Америчким Државама.
• 3. март:
  • Шумски пожар у префектури Ивате у Јапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
• 4. март:
  • Сједињене Америчке Државе су око 2.30 зауставиле испоруку војне помоћи Украјини, а истовремено повећале царине на увозну робу из Кине, Индије и ЕУ.
  • Парламент Грузије усвојио је у првом читању нацрт закона о страним агентима.
• 6. март:
  • Скупштина Србије усвојила измене и допуне Закона о високом образовању.
  • У Пионирском парку у Београду, испред Председништва Србије, преко пута Дома Народне скупштине група која се назвала „Студенти који желе да уче”, односно „Студенти 2.0”, поставили шаторе и организовала свој камп, касније назван Ћациленд.
• 7. март:
  • У Србији одржани масовни протести и општи генерални штрајк.
• 8. март:
  • Крст се срушио на једној од купола цркве Свих Светих у Кијево-Печерској лаври.
  • Нове сиријске „власти“ извршиле су масакр над алавитима и хришћанима у Тартусу и Латакији.
• 9. март:
  • Централна изборна комисија Румуније забранила је Калину Ђорђескуу да се кандидује на председничким изборима.
  • Више од 4.000 људи погинуло је у најгорем тродневном масакру у западној Сирији. Русија и САД упутиле су захтев Савету безбедности УН за одржавање затворених консултација о ситуацији у
• 10. март:
  • Сједињене Америчке Државе су обновиле испоруку војне помоћи Украјини и обавештајних информација.
  • Током смиривања демонстрација студената у блокади у Београду, у Абердаревој улици припадник жандармерије је је грешком ударио полицајца Лазара Баћића, који затим губи равнотежу и пада на земљу.
• 11. март:
  • Бивши председник Филипина Родриго Дутерте ухапшен је данас по доласку на аеродром у Манили, након што је Интерпол издао међународни налог за његово хапшење на основу захтева Међународног кривичног суда.
  • Две особе су погинуле, док је троје деце повређено у украјинском нападу дронова на Москву и Подмосковље.
  • Син председника Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп Млађи посетио је Београд и интервјуисао председника Александра Вучића у згради Председништва Србије за свој подкаст.
• 12. март:
  • Тужилаштво Босне и Херцеговине, чије је деловање забрањено у Републици Српској, издало је судској полицији наредбу за привођење председника РС Милорада Додика, премијера Радована Вишковића и председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића.
  • Србија је повукла глас за антируску резолуцију у УН од 24. фебруара.
  • Народна скупштина Републике Српске усвојила је Предлог одлуке да се приступи доношењу новог Устава РС.
  • Руска војска је повратила контролу над градом Суџа који је украјинска војска заузеле током напада на део Курске области.
  • Руска Федерација одбила предлог америчког председника Доналда Трампа о тридесетодневном примирју.
• 13. март:
  • Земљотрес јачине 4,4 степена погодио је рано ујутру Флегрејска поља у Италији и осетио се и у Напуљу.
  • Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт устава Републике Српске и Закон о заштити уставног уређења републике Српске.
• 14. март:
  • Марк Карни је наследио Џастина Трудоа на позицији премијера Канаде.
• 15. март:
  • У Београду је одржан велики протестни скуп под називом „15. за 15”. Архив јавних скупова је проценила да је било између 275.000 и 325.000 присутних „са могућношћу да је број и већи“.
  • Новак Ђоковић подржао је студентске протесте који се одржавају на улицама српске престонице.
  • Председник САД Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се налаже укидање седам федералних агенција, укључујући ону која надгледа медијску кућу „Глас Америке” и „Слободна Европа”.
  • Оснивач Телеграма Павел Дуров је уз одобрење суда напустио Француску и отпутовао у Дубаи (УАЕ).
  • Амерички председник Доналд Трамп је наредио војсци САД да започне војну акцију против Хута у Јемену.
• 16. март:
  • САД покренуо напад великих размјера на Хуте, упозорава Иран да прекине подршку.
  • У Кочанима у Северној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 196 повређено у пожару у дискотеци Пулс.
  • Олујни ветрови и торнада у Сједињеним Државама однели су животе 31 особе.
• 17. март:
  • Србија је Црној Гори изручила осумњиченог двоструког убицу Алију Балијагића на граничном прелазу Добраково.
• 18. март:
  • Израел обновио нападе на Газу у којима је погинуло преко 310 људи.
  • Званичници министарстава одбране Албаније, Хрватске и владе у Приштини, потписали су у Тирани трилатерални меморандум о сарадњи у области одбране и заједничке заштите.
  • Обављен други разговор америчког председник Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина након трогодишњег захлађења односа, а разговор је завршен након два и по сата што је оборило светски рекорд у историји разговора између два председника.
  • Оружане снаге Украјине започеле копнени напад на Белогородску област.
  • Администрација америчког председника Доналда Трампа објавила је десетине хиљада поверљивих записа о убиству некадашњег председника САД Џона Ф. Кенедија 1963. године, на основу Трамповог указа донетог с циљем да буду објављена сва владина документа у вези са атентатом.
  • Европско јавно тужилаштво (ЕПО) потврдило је да је покренуло истрагу о потенцијалној злоупотреби средстава ЕУ у вези са реконструкцијом железничке пруге и железничке станице у Новом Саду.
• 19. март:
  • Турска полиција ухапсила је градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа због оптужби за вођење криминалне организације, мито, намештање тендера и помагање терористичкој организацији.
  • Руска војска добила је наређење од врховног команданта да заустави нападе на енергетску инфраструктуру Украјине након разговора руског и америчког председника.
  • Скупштина Србије констатовала оставку председника Владе Милоша Вучевића.
  • Најмање 21 особа је погинула, а 6.419 је повређено у Ирану претходне вечери на прославама поводом фестивала ватре „Чахаршанбе Сури”.
• 21. март:
  • Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
• 25. март:
  • Указом председника Србије Александра Вучића именовани су нови амбасадори, Драган Шутановац у САД, у Словенији - Иво Војводић, у Бугарској - Милан Равић и у Етиопији - Давор Тркуља.
• 26. март:
  • Кенија је признала независност такозваног Косова.
  • Ратни дописник Првог канала Ана Прокофјева погинула је у Белгородској области.
  • У шумским пожарима у Јужној Кореји погинуло је 24 људи, а 27.000 је евакуисано.
  • Молдавске власти привеле су Евгенију Гуцул, председника Гагузије, аутномног округа на југу Молдавије.
• 27. март:
  • У Кини извршена прва у свету трансплантација генетски модификоване свињске јетре у људско тело.
  • Четири студента Факултета спорта и физичког васпитања претучена су у центру Новог Сада од стране десет младића. Двојица су због тежине повреда завршили у Ургентном центру, док су двојица лакше повређена.
• 28. март:
  • Мјанмар је погодио земљотрес јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали, а потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
• 31. март:
  • Лидерка француске крајње десничарске странке Национално окупљање Марин Ле Пен осуђена је на четвородогишњу казну затвора, од чега две године условно, као и на новчану казну од 100.000 евра.

Април

• 1. април:
  • Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
• 2. април:
  • Глумац Жан-Клод ван Дам је оптужен у Румунији да је користио услуге криминалне мреже за трговину људима, укључујући малолетнике.
• 3. април:
  • 80 студената и грађана који подржавају студенте кренуло је бициклима из Новог Сада до Стразбура како би уручило 4 писма институцијама Европске уније и председнику Француске Емануелу Макрону. Путовање Тура до Стразбура имало је циљ подизање свести о протестима у Србији широм Европске уније.
• 4. април:
  • Поводом Дана студената, принц-наследник Филип Карађорђевић упутио је срдачну поруку младима Србије, изразивши своје поштовање и наду у њихову улогу у изградњи боље будућности.
  • Социјалистичка партија Србије суспендовала је Бранка Ружића на шест месеци са свих функција у странци.
  • У ракетном нападу Оружаних снага Русије на украјински град Криви Рог погинуло 18 људи, а десетине су рањене.
• 5. април:
  • САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
  • Најмање 16 људи погинуло је у поплавама и торнадима широм Сједињених Америчких Држава, јавили су амерички медији.
• 6. април:
  • Председник Србије Александар Вучић предложио је проф. др Ђуру Мацута за новог мандатара за формирање нове владе Србије.
• 8. април:
  • У урушавању крова дискотеке у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
  • Вулкан Канлаон на Филипинима еруптирао је са стубом пепела и дима који је достигао висину од четири километра.
• 9. април:
  • Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
  • Председник Доналд Трамп најавио је 90-дневну суспензију царина за све земље осим Кине, чије ће тарифе порасти на 125%.
  • Оружане снаге Руске Федерације су започеле велику пролећну офанзиву у Украјини на свим фронтовима дуж линије контакта, а нарочито у правцу градова Суми и Костјантињивка.
• 12. април:
  • Судан признао независност „Косова”.
• 13. април:
  • У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
  • Најмање 34 људи је погинуло, међу њима и двоје деце дете, док је 117 рањено, у руском нападу балистичким ракетама у недељу на град Суми, на североистоку Украјине.
• 14. април:
  • Мађарски парламент је усвојио амандман на устав којим се признају само два пола — мушки и женски.
  • Представници Српске листе, заједно са осталим посланицима у Скупштини Косова, положили су заклетву у којој се наводи да ће се „залагати за заштиту и поштовање уставности, законитости, суверенитета, територијалног интегритета, институционалног интегритета Косова и обезбеђивање гаранција људских права и слобода“
• 15. април:
  • Студенти бициклисти су стигли у Стразбур, а следећег дана предали су своја писма упућена Савету Европе, Европском парламенту, Европском суду за људска права као и председнику Француске Емануелу Макрону.
• 17. април:
  • Руска Федерација скинула авганистански покрет Талибан са листе терористичких организација и званично признала талибанску власт у Авганистану.
• 21. април:
  • Врховни поглавар Католичке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години.
  • Клаус Шваб, оснивач и председник Управног одбора Светског економског форума у Давосу, поднео је оставку на ту функцију.https://www.rts.rs/vesti/svet/5697816/klaus-svab-ostavka-svetski-ekonomski-forum-vef.html
  • Председник Русије Владимир Путин потписао закон је о ратификацији споразума о стратешком партнерству са Ираном.
• 24. април:
  • У великој акцији против нарко-картела у Марсељу ухапшена 21 особа.
• 26. април:
  • Током велике експлозије која се догодила у иранској луци Шахид Раџаи животе је изгубило 70, а повређено 1076 људи.
• 28. април:
  • Либерална партија Канаде, предвођена премијером Марком Карнијем, освојила је највећи број мандата на савезним изборима у Канади.
  • Масовни нестанак струје погодио је велики део Шпаније и Португалије, потврдио је шпански оператор електроенергетске мреже.

Мај

• 3. мај:
  • Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.
• 5. мај:
  • Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.
• 6. мај:
  • Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је указ којим се укида савезно финансирање истраживања потенцијално опасних вируса са стеченим мутацијама, укључујући и у другим земљама.
  • Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
• 8. мај:
  • Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
• 9. мај:
  • На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
• 10. мај:
  • Председник САД Доналд Трамп саопштио је да је потписао извршну уредбу којом се покреће први програм „самоинициране депортације за илегалне имигранте”.
  • Индија и Пакистан су пристали на потпуни и тренутни прекид ватре.
• 11. мај:
  • Земљотрес јачине 4,6 степени регистрован је у Румунији, објавио је Европско-медитерански сеизмолошки центар.
  • Администрација америчког председника Доналда Трампа склопила је трговински споразум са Кином током данашњих преговора у Женеви.
• 12. мај:
  • Радничка партија Курдистана (ПКК), коју Турска сматра терористичком организацијом, објавила је да се распушта и окончава оружани сукоб са званичном Анкаром који траје више од 40 година.
  • Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је закон о ратификацији споразума између Сједињених Америчких Држава и Украјине о минералним ресурсима.
  • Група од 21 тркача (20 студената и једна средњошколка), након 18 дана и претрчаних око 1.700 километара стигла је у Брисел, кренувши на овај пут 25. априла из Новог Сада.
• 14. мај:
  • Суд правде ЕУ прогласио је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен одговорном за прикривање информација о уговорима за куповину вакцина против ковида 19 у периоду 2021-2023. године.
• 15. мај:
  • САД укинуле санкције Сирији након свргавања режима Башара ел Асада.
  • Косовске власти преузеле регионални водовод у Газиводама.
• 16. мај:
  • У Истанбулу почели нови преговори између Украјине и Русије после више од три године ратних дејстава.
  • Израелска војска почела трећу фазу офанзиве у Гази под називом „Гидеонова колица“.
  • Полиција Косова је по налогу локалних власти у Северној Митровици преузела просторије које је користила Национална служба за запошљавање, која ради у систему Републике Србије.
• 18. мај:
  • Никушор Дан победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
• 20. мај:
  • Европска унија усвојила 17. пакет антируских санкција.
  • ЕУ је одлучила да потпуно укине економске санкције против
• 22. мај:
  • Председник Руске Федерације Владимир Путин донео је одлуку о стварању безбедносне зоне у пограничним подручјима са Украјином у Черниговској, Сумској и Харковској области.
• 23. мај:
  • Најмање 45 људи је погинуло у јакој грмљавини током претходне ноћи у држави Утар Прадеш.
• 25. мај:
  • Фенербахче је по други пут постао првак Евролиге победом у финалу против Монака резултатом 81 : 70.
• 26. мај:
  • Велика Британија, Француска, Немачка и САД укинуле су ограничења на домет оружја које испоручују Украјини
• 27. мај:
  • Косовске власти и полиција преузеле управљање над спортском халом у Лепосавићу.
  • Експлозија у хемијској фабрици у источној кинеској покрајини Шандунг.
• 29. мај:
  • Огроман комад глечера Бирч затрпао је велики део села Блатен у швајцарском кантону Вале.
• 31. мај:
  • Пари Сен Жермен je по први пут освојио УЕФА Лигу шампиона, победивши у финалу Интер Милано са 5 : 0.

Јун

• 1. јун:
  • Најмање седам особа је погинуло, а 70 је повређено када се у Брјанској области у Русији срушио друмски мост на ауто-путу и пао на воз пун путника који је био у покрету. Русија је за ову несрећу оптужила украјинске диверзанте.
• 2. јун:
  • Бивша немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изабрана за председницу Генералне скупштине УН.
• 3. јун:
  • Ли Џе-мјунг је победио на изборима за председника Јужне Кореје.
• 6. јун:
  • У САД започели масовни протести који су због рација против илегалних миграната наредних дана проширили су се на најмање десет америчких градова.
• 8. јун:
  • Оружане снаге Руске Федерације су продрле по први пут у Дњепропетровску област.
• 10. јун:
  • У пуцњави која се догодила у гимназији у Грацу, погинуло је 11 људи укључујући нападача, a 12 je повређено.
• 12. јун:
  • Лет 171 авион-компаније Ер Индија са најмање 242 особе, на лету за Лондон, срушио се у близини Ахмедабада.
• 13. јун:
  • У раним јутарњим часовима, масовним ударима авијације по нуклеарним постројењима и војним становима, Израел је отпочео напад на Иран
  • Британска компанија Адриатик Металс, носилац пројекта експлоатације сребра у Варешу, преузета је од стране канадске фирме Дундее Прециоус Металс у трансакцији вриједној 1,25 милијарди долара.
• 22. јун:
  • Амерички бомбардери извели су напад на иранска нуклеарна постројења, од којих је најважнији Фордов, утврђење дубоко закопано у иранским планинама.
• 23. јун:
  • Иран је гађао америчку ваздухопловну базу Ал Удеид у Катару дан после напада Вашингтона на њихова нуклеарна постројења.
• 24. јун:
  • Израел и Иран постигли су споразум о примирју уз посредство америчког председника Доналда Трампа чиме је Дванаестодневни рат завршен.
• 28. јун:
  • Протестни скуп Видимо се на Видовдан одржан у Београду, окупиоје велики број грађана на Тргу Славија у Београду као и околним улицама и булеварима. По проценама Архив јавних скупова, било је око 140.000 људи, док је процена скупа од стране МУП-а била око 36.000. Говорили су проф др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, проф др Мило Ломпар проф Филолошког факултета, Дејан Бодирога,кошаркашки ас , Драган Јовановић, глумац , Момчило Трајковић, политичар са Космета, ратни ветерани, еколошки активисти и више представника студената.
  • У Београду први пут избили већи улични нереди током вишемесечних протеста против корупције након чега су протести и уличне блокаде проширили широм Србије.
• 30. јун:
  • Демократска странка је, на позив студената у блокади, напустила Скупштину Србије и позвала све истинске опозиционе политичке актере да учине исто и тиме допринесу притиску за расписивање фер и слободних избора, јер "више не постоји ниједан политички, морални или стратешки аргумент да опозиционе странке остану у сали која одавно не представља вољу грађана и место дијалога"

Јул

• 5. јул:
  • Контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон одржао је концерт пред око 7005500000000000000♠500000 људи на Загребачком хиподрому у ком су величане усташе и пронацистички поздрави.
• 9. јул:
  • Студент Лука Михајловић (21) из Зрењанина, студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, који је задобио тешке телесне повреде на протесту на Видовдан, пребачен је у кућни притвор, након што је оперисан.
• 12. јул:
  • Француска и Нова Каледонија су постигле договор о високом нивоу аутономије за Нову Каледонију, планираним оснивањем каледонске државе унутар Француске, као и давањем каледонског држављанства становницима острва.
• 13. јул:
  • Ига Свјонтек и Јаник Синер су освојили титулу на Вимблдону у појединачној конкуренцији.
  • Челси је освојио Светско клупско фудбалско првенство, победивши у финалу Пари Сен Жермен са 3 : 0.
  • Због одређивања притвора од 30 дана ухапшенима активистима у акцијама блокада у Ужицу, одржан је велики протест уз присуство демонстраната из целе земље. Скуп је одржан под називом " Србијо, Ужице те зове", а на скупу је говорио. међу осталима и проф Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду.
• 23. јул
  • Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
• 24. јул:
  • Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
• 25. јул:
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику летњу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Купјанск, Кременску шуму, Дњепропетровску и Запорошку област.
• 30. јул:
  • Хрватска компанија ЈАНАФ је, у сарадњи с Владом Хрватске и Владом Србије, добио лиценцу до којом се омогућава наставак извршавања Уговора о транспорту сирове нафте склопљеног с компанијом НИС а.д до 27. августа 2025. године.
• 31. јул:
  • Руска војска заузела украјински град Часов Јар после годину ипо дана тешких борби.
  • МУП Србије, УКП, СБПОК, у међународној акцији, у сарадњи са полицијским и војним агенцијама САД и Велике Британије - ДЕА, Јоинт Интерагенси Теск Форе Соутх, Нешионал Крајм Ејџенси, у водама Мартиника (Француска) запленили 4,8 тоне кокаина. На броду је ухапшно 11 особа, претежно држављана Хрватске и Црне Горе, као и В. Ђ. (41) држављанин Републике Србије.

Август

• 1. август:
  • Ударна група за истраживање финансијских токова у оквиру пројекта „Модернизација и реконструкција мађарско-српске железничке пруге“ на релацији Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија), приведено је шест лица под сумњом да су извршили више коруптивних кривичних дела, по захтеву Јавног тужилаштва за организовани криминал. Међу ухапшенима су и високи владини званичници: Томислав Момировић, бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Анита Димоски, бивша в.д. помоћника министра и координатор за праћење реализације пројеката на деоницама Београд центар – Стара Пазова и Нови Сад – Суботица – државна граница и Небојша Шурлан, в.д. генералног директора „Инфраструктура железнице Србије“ АД.
• 4. август:
  • У бродолому код обале Јемена, страдало 68 миграната.
• 5. август:
  • 7 српских јавних предузећа: Србијашуме, Србијаводе, Путеви Србије, Службени гласник, Скијалишта Србије, Национални парк Фрушка гора и Национални парк Ђердап су прва од 142 која ће, по Закону из 2024, променити своју правну форму из јавног предузећа у друштво са ограниченом одговорношћу.
• 6. август:
  • Осморо људи погинуло у хеликоптерској несрећи у Гани, укључујући министре одбране и заштите животне средине те западноафричке земље.
• 7. август:
  • Царине које је увео амерички председник Доналд Трамп ступиле су на снагу, обухватајући више од 70 земаља.
• 8. август:
  • Вулкан Кључевској на Камчатки произвео је снажан облак пепела до висине од 11,5 километара, саопштила је Главна управа руског Министарства за ванредне ситуације за Камчатски крај.
  • Председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије Никол Пашињан потписали су у петак у Белој кући, заједно с председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, заједничку декларацију која се односи на мировно решавање сукоба Бакуа и Јеревана око области Нагорно-Карабах.
• 11. август:
  • Новинар Ал Џазире убијен је заједно са четворицом колега у израелском ваздушном нападу. Израелска војска је саопштила да је намерно циљала и убила Анаса ел Шарифа, тврдећи да је он предводио ћелију Хамаса и да је био умешан у ракетне нападе на Израел.
• 15. август:
  • Састанак америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина одржан је у Енкориџу на Аљасци.
  • Српска народна одбрана у Америци, као главна родољубива институција српског народа у расејању, изразила је пуну подршку студентским протестима против корупције у Србији.
• 22. август:
  • Председник Србије Александар Вучић је имао садржајан разговор са председником Венецуеле Николасом Мадуром. На свом Инстаграм профилу, назвао је председника Венецуеле „великим пријатељем Србије".

• 23. август:
  • Оружане снаге Руске Федерације су преузеле пуну контролу над украјинским градом Торецк.
• 30. август:
  • Најмање 70 људи jе погинуло након превртања брода код западне обале Африке.
• 31. август:
  • Најмање хиљаду људи је погинуло у клизишту које је уништило цело село у области планина Мара у западном Судану , а само једна особа је преживела.

Септембар

• 1. септембар:
  • Најмање 800 људи погинуло је у земљотресу јачине шест степени Рихтерове скале који је око поноћи погодио авганистанску провинцију Кунар.
• 2. септембар:
  • У акцији против нарко картела у Боливији заплењено четири тона кокаина и четири смрти као последица сукоба у криминалним групама због шверца дроге, под неразјашњеним околностима, сва четворица пореклом Нишлије.
• 3. септембар:
  • Најмање 16 особа је погинуло, а 23 повређено када је успињача Глорија, у Лисабону, исклизнула из шина [en] и ударила у зграду.
• 7. септембар:
  • Женска одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Турску резултатом 3 : 2.
• 8. — 12. септембар:
  • У сукобу полиције и демонстраната [en] у Непалу, погинула је 51 особа.
• 9. септембар:
  • Америчка погранична полиција започела је полицијску операцију "Мидвеј блиц" масовна хапшења више особа у Чикагу, током акције која се спроводи у оквиру планова председника Доналда Трампа за успостављањем реда у граду.
• 11. септембар:
  • Бивши председник Бразила Жаир Болсонаро је осуђен на 27 година затвора за учешће у планирању државног удара.
  • У Грачаници и Штрпцу тзв. пошта Косова, уз асистенцију тзв. косовске полиције, преузела је објекте Поште Србије.
• 12. септембар:
  • Косовске власти преузеле су објекте фонда за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање у Северној Митровици.
• 15. септембар:
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику јесењу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Северск, Красни Лиман, Волчанск, Харковску Дњепропетровску и Запорошку област.
• 16. септембар:
  • Више јавно тужилаштво у Новом саду подигло је оптужницу против Горана Весића и 12 особа због Пада надстрешнице Железничке станице Нови Сад
• 20. септембар:
  • Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе организована је највећа војна парада у историји савремене Србије, под називом Снага јединства.
  • У Москви одржано прво Међународно музичко такмичење под називом Интервизија 2025..
• 21. септембар:
  • Велика Британија, Канада и Аустралија признале Палестину као државу.
• 22. септембар:
  • Француска признала Палестину.
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је указ којим се Антифа проглашена терористичком организацијом.
• 25. септембар:
  • Париски суд је прогласио бившег француског председника Николу Саркозија кривим за заверу у случају који се тиче либијског финансирања његове предизборне кампање и осуђен на пет година затвора.
  • Из зграде полиције у Дољевцу из просторија, где је чувано оружје прикупљано од грађана, нестало је више од 500 комада оружја.
• 26. септембар:
  • Због изузетно лошег здравственог стања, механизам у Хагу је донео одлуку да превремено пусти на слободу генерала Небојшу Павковића.
• 28. септембар:
  • Генерал Небојша Павковић вратио се у Србију после 20 година затвора проведеног због оптужби за ратне злочине од стране међународног суда у Хагу током рата на Косову и Метохији.
  • Одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Бугарску резултатом 3 : 1.
• 29. септембар:
  • Бела кућа је објавила Трампов „свеобухватни“ план од 20 тачака за окончање сукоба у Гази.
• 30. септембар:
  • У снажном земљотресу од 6,2 рихтерове скале који је погодио Филипине погинуле су 74 особе.

Октобар

• 1. октобар:
  • Савезна влада САД званично је обуставила рад, први пут од 2019. године, након што Конгрес није успео да усвоји меру финансирања неопходну за наставак функционисања.
  • Студент Богдан Т. (24) са Факултета за рачунарске науке претучен је у близини Пионирског парка око 17:15 часова. Након тога задржан је у Ургентном центру у Београду.
• 3. октобар:
  • Гијом V је постао суверен Луксембурга и тренутни велики војвода Луксембурга.
  • Због обилних падавина улице насеља у Бургаској области су поплављене, а најмање четири особе су изгубиле живот у непогода.
• 4. октобар:
  • Лидер политичког покрета АНО и бивши премијер Андреј Бабиш прогласио је победу на парлaмeнтарним изборима у Чешкој.
• 5. октобар:
  • Мађарска државна компанија постала већински власник српских фирми „Енерготехника Јужна Бачка“ и „Електромонтажа Краљево“, које је контролисао бизнисмен близак СНС Драгољуб Збиљић.

• 6. октобар:
  • На снагу су ступиле санкције Сједињених Америчких Држава на Нафтну индустрију Србије.
  • Премијер Француске Себастијан Лекорни поднео оставку после 27 дана функције.
• 7. октобар:
  • Сиријски министар одбране Морхеф абу Касра и командант курдских снага „Сиријске демократске снаге“ постигли су договор о потпуном прекиду ватре дуж читаве линије фронта на северу и северо-истоку Сирије.

• 8. октобар:
  • Скупштина Србије већином гласова владајуће већине одбила а на дневни ред стави Закон о родитељу-неговатељу.
• 9. октобар:
  • Избио оружани сукоб између Авганистана и Пакистана.
• 10. октобар:
  • Влада Израела одобрила је предлог америчког председника Доналда Трампа мировног споразума за Газу.
  • Земљотрес 7,4 степена Рихтерове скале погодио је обалу Филипина, а издато је упозорење на цунами.
  • Нобелову награду за мир добила је Марија Корина Марчадо, опозиционар из Венецуеле.
  • У експлозији која је уништила фабрику војног експлозива у Тенесију погинуло 19 људи.
• 11. октобар:
  • Победник парламентарних избора у Чешкој, лидер покрета АНО Андреј Бабиш постигао је договор са Странком слободе и директне демократије (СПД) и „Мотористима“ о саставу владе.
  • Фудбалска репрезентација Србије поражена је у мечу квалификација за Светско првенство од Албаније резултатом 0:1.
  • На позив студената у блокади одржан је скуп у Београду у знак протеста због односа власти према српској заједници на Косову. Окупљенима се обратио студент са Универзитета у Приштини, са седиштем у Северној Митровици, који је изјавио да је "безбедност српског народа на Косову озбиљно угрожена". Са протеста су затражене "хитна заштита" и одговорност свих који "крше права српског народа", те транспарентност свих договора који се тичу живота Срба на Косову. Скуп је протекао без инцидената.

• 12. октобар:
  • Троје званичника катарског Министарства спољних послова погинуло је у саобраћајној несрећи у близини Шарм ел Шеика, у Египту.
  • Српска листа убедљиво победила у 9 општина на локалним изборима на Косову и Метохији.
• 14. октобар:
  • Микаел Рандријанирина постао је председник Мадагаскара након што је Андри Раџоелина напустио земљу услед масовних протеста и војног удара.
• 15. октобар:
  • Оружане снаге Руске Федерације су започеле десант преко реке Дњепра у Херсоснској области и офанзиву на град Херсон и територије са којих су се повукли три године раније.
• 17. октобар:
  • Бивши саветник америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност у првом мандату Џон Болтон позван је на саслушање након што је оптужен за шпијунажу.
  • Укинуте америчке санкције за четири особе из Републике Српске.
  • Дирекција за сузбијање организованог криминала у Грчкој запленила је данас више од 38 килограма кокаина, откривених у контејнеру с бананама који је стигао у луку Пиреј.
• 18. октобар:
  • Народна скупштина Републике Српске, на 27. посебној седници, усвојила је Одлуку о именовању Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности председника Републике Српске.
• 19. октобар:
  • Део француских краљевских драгуља украден је током пљачке Лувра.
  • Пакистан и Авганистан су се договорили о моменталном прекиду ватре.
• 21. октобар:
  • Бивши француски председник Никола Саркози напустио је свој дом и упутио се ка затвору Ла Санте у Паризу, где ће почети да служи казну од пет година под оптужбом за корупцију.
  • Специјализовани кривични суд у словачком граду Банској Бистрици осудио је Јураја Цинтулу (72) на 21 годину затвора због покушаја убиства премијера Роберта Фица у мају предходне године.
  • У мађарској рафинерији МОЛ-а недалеко од Будимпеште избио је велики пожар као и у румунској рафинерији „Петротел Лукоил“.
  • Оружане снаге Руске Федерације су тестирали ракету на нуклеарни погон "Буревестник".
• 22. октобар:
  • Европски парламент је усвојио резолуцију којом осуђује „растући талас репресије“ у Србији, позивајући на циљане санкције против високих званичника оптужених за насиље и кршење људских права усред масовних антивладиних протеста. Изразили су забринутост због напада на независне новинаре, произвољних хапшења и државних кампања блаћења усмерених против демонстраната и опозиционих личности.
• 23. октобар:
  • Полиција је у Београду запленила око 5,5 килограма хероина и ухапсила С.Б. (52) због сумње да је трговао наркотицима.
• 24. октобар:
  • Сједињене Државе увеле су санкције колумбијском председнику Густаву Петроу, његовом сину, супрузи, као и министру унутрашњих послова под оптужбом за трговину дрогом.
• 25. октобар:
  • Срушена су два расхладна торња у нуклеарној електрани Гундреминген у Баварској, која је затворена 2021. године.
• 26. октобар:
  • Руски председник Владимир Путин објавио је да је тестирано подводно аутономно пловило на нуклеарни погон "Посејдон" само неколико дана после пробног лансирања крстарец́е ракете "Буревестник".
  • Тајланд и Камбоџа потписали су мировни споразум уз посредовање америчког председника Доналда Трампа у оквиру самита АСЕАН-а одржаном у Малзији.
• 27. октобар:
  • Руски председник Владимир Путин потписао је закон о ратификацији Споразума са Венецуелом о стратешком партнерству и сарадњи.
  • Земљотрес јачине 6,1 степен по Рихтеровој скали погодио је западну Турску, саопштио је Европско-медитерански сеизмолошки центар, додајући да је епицентар земљотреса био источно од Измира, на око осам километара од града Синдиргија, на дубини од шест километара.
• 28. октобар:
  • Америчка војска извела је у Тихом океану три удара на пловила за која тврди да припадају наркокартелима и то приликом ликвидирано је 14 особа.
  • У Црној Гори избили протести против миграната након рањавања Подгоричанина у инциденту у којем су, према наводима Управе полиције, учествовали држављани Турске и Азербејџана.
  • Најмање 64 особе погинуле у размени ватре између полиције и банде у Бразилу.
• 29. октобар:
  • Цивилна и војна полиција Рио де Жанеира спровела мегаоперацију у северном делу града, усмерена против припадника злогласне групе и нарко-картела Командо Вермељо. 64 мртвих.
  • Сједињене Америчке Државе укинуле санкције председнику СНСД-а Милораду Додику и за још 48 особа укључујући Жељку Цвијановић и Радована Вишковића.
  • Сирија признала тзв. Косово.
• 30. октобар:
  • Вељко Пауновић, српски фудбалски тренер, именован је за селектора фудбалске репрезентације Србије.
  • Током полицијске акције против нарко-банде у фавелама Рио де Жанеира, према званичним подацима, убијено је више од 100 људи.

Новембар

• 1. новембар:
  • Велики број људи присуствовао је протестном комеморативном скупу у Новом Саду, на годишњицу урушавања надстрешнице Железничке станице.
• 2. новембар:
  • Дијана Хрка мајка Стефана Хрке, једног од преминулих младића у паду надстрешнице кренула је у штрајк глађу. испред ограде која одваја шаторско насеље (камп Ћациленд) испред Народне скупштине Србије, а које присталице власти држе месецима, не желећи да се повуку пред демонстрантима.
• 5. новембар:
  • Најмање 12 особа је погинуло у пожару у старачком дому у Тузли, у Босни и Херцеговини.
• 9. новембар:
  • Младић Стефан Ђурђевић (18) из Краљева, преминуо је у ноћ између 8. и 9. новембра, након што га је патрола полиција зауставила, а потом и привела. Младићу је позлило, јер је био дијабетичар и није утврђено да ли му је помоћ указана на време и на одговарајући начин.
• 10. новембар:
  • На подручју Немачке спроведена је оперативна акција против транснационалне криминалне мреже познате као Балкански картел. Операција је реализована симултано у Немачкој, Аустрији, Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини, уз високо координисану сарадњу европских агенција и локалних полицијских органа. Активностима је руководио Савезни криминалистички уред Немачке (БКА), у координацији са Европолом, док су у операцији активно учествовале полицијске агенције земаља учесница, укључујући и Државну агенцију за истраге и заштиту (СИПА).
• 13. новембар:
  • Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је закон о финансирању владе, чиме је окончана историјска блокада од 43 дана која је изазвала финансијске потешкоће за федералне службенике, застоје на аеродромима и дуге редове испред банака хране.
  • Председник Србије Александар Вучић разговарао је у Јелисејској палати са председником Француске Емануелом Макроном о "војној сарадњи и спајању односно монтажи хеликоптера 'ербаса' у Србији и 'мистралима' и ракетама за 'рафале' и о свим другим кључним билатералним споразумима".
• 15. новембар:
  • Клизиште однело најмање 70 живота у илегалном руднику у провинцији Луалаба у ДР Конго.
• 16. новембар:
  • Маскирана група Албанаца у подножју брда Шоп испалила је 15 хитаца у правцу припадника Војске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле.
  • Носач авиона „Џералд Р. Форд“ упловио је у Карипско море.
• 19. новембар:
  • Влада Србије усвојила је сет предлога закона из области енергетике Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса и оснивање компаније "Гас инфраструктура".
  • Изашао "нови митовни план САД у 28 тачака" за решење сукоба у Украјини по писању „Аксиоса“ и „Фајненшел тајмса“ и '"Ројтерс"'.
• 20. новембар:
  • Председник СAД Доналд Трамп потписао је закон којим се од Министарства правде тражи да у року од 30 дана објави досијее повезане са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином.
  • Вјоса Османи, председник привремених приштинских институција потписала је Одлуку о распуштању парламента у Приштини након састанка са лидерима странака и расписала ванредне парламентарне изборе за 28. децембар.
• 21. новембар:
  • Најмање 52 људи изгубило је животе у поплава које су погодиле централни Вијетнам, док се више од 67 хиљада домаћинстава налази под водом.
  • САД су запретиле Украјини да ће обуставити испоруке оружја и зауставити размену обавештајних података ако не потпише мировни план до 27. новембра.
  • Наоружани нападачи отели су 52 ученика из католичке школе Света Марија у ​​централној Нигерији.
• 22. новембар:
  • Више хиљада студената мирно је марширало кроз Београд под паролом „22.11 – једна година, исти захтеви“, обележавајући годишњицу напада на студенте Факултета драмских уметности (ФДУ), који је био главни организатор марша и на чије се студенте напад догодио истог датума претходне године.
  • Полиција Колумбије је запленила 14 тона кокаина, у главној пацифичкој луци Буенавентура, на југозападу земље.
• 23. новембар
  • На председничким изборимам у Републици Српској победио је Синиша Каран, док је опозиција оспорила резултате избора.
  • У Женеви су почели преговори о решавању сукоба у Украјини између представника Вашингтона и Кијева.
• 25. новембар:
  • На заседању Скупштине Србије, на предлог да се расправља о Резолуцији о геноциду у НДХ гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена.

• 24. новембар:
  • Након више хиљада година се активирао вулкан Хејли Губи на североистоку Етиопије.
• 26. новембар:
  • Најмање 128 особа је погинуло у пожару који је прогутао три велике зграде у Хонгконгу.
  • Председник Гвинеје Бисао Умару Сисоко Ембало ухапшен је данас у свом кабинету у председничкој палати у покушају државног удара који спроводи војска.
• 28. новембар:
  • Шеф кабинета Андреј Јермак поднео је оставку, саопштио је Владимир Зеленски, a одлука је уследила након што је у Украјини избио корупцијски скандал који сеже све до Зеленског и његовог окружења.
  • Најмање 303 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на острву Суматра, према званичницима.
  • Многобројне авио-компаније укључујући „ИзиЏет“, „Бритиш ервејз“, „Ер Лингус“, „Луфтханса“, „Американ ерлајнс“, „Делта и Виз ер“, погођене су софтеврским проблемом авиона серије А320 компаније „Ербас“, док су одређене компаније попут колумбијске „Авиансе“ привремено обуставиле продају карата због ажурирања.
• 29. новембар:
  • Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је ваздушни простор изнад и око Венецуеле у потпуности затворен.

Децембар

• 2. децембар:
  • Оружане снаге Руске Федерације преузеле су пуну контролу над стратешки важним градовима Волчанск и Покровск.
  • Председник Руске Федерације Владимир Путин наредио је групи "Север" на северу Украјине почетак стварања "Бафер зоне" чиме је означен почетак "велике зимске кампање" у правцу Сумске области после вишемесечног затишја.
  • Ректорка "Колеџа Европа" и бивша шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини приведена је у оквиру истраге о могућој превари у коришћењу средстава Европске уније. Приведен и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино.
  • Председник САД Доналд Трамп је на својој друштвеној мрежи „Трутх социал“ поделио објаву са „X“ у којој се наводи да је Илон Маск спречио намештање резултата америчких председничких избора 2024. године тако што је онеспособио компјутере компаније „Доминион вотинг системс“ у Србији.
• 3. децембар:
  • Украјинска Врховна рада је усвојила одлуку којом се руски језик скида са листе заштићених језика.
  • Федерика Могерини, бивши шеф европске дипломатије, осумњичена за корупцију, поднела је оставку на место ректора Европског колеџа.
• 5. децембар:
  • Администрација председника Доналда Трампа објавила нову Стратегију националне безбедности САД.
• 6. децембар:
  • Најмање 10 особа је погинуло, а девет повређено када је аутомобил улетео у масу људи у месту Сент Ан у француској прекоморској територији Гваделуп.
• 7. децембар:
  • Ландо Норис је победник Формуле 1 у сезони 2025.
• 8. децембар:
  • Тајланд је покренуо ваздушне нападе дуж спорне границе са Камбоџом, након што су се две земље узајамно оптуживале за кршење споразума о прекиду ватре у којем је посредовао председник САД Доналд Трамп.
  • Двоструки убица Алија Балијагић (65), који је након вишенедељне потраге 2024. године ухапшен у Србији, осуђен је на јединствену максималну казну од 40 година затвора.
  • Земљотрес магнитуде 7,2 степена Рихтерове скале погодио је север Јапана, а проглашена је и претња од цунамија.
• 11. децембар:
  • Међународна акција против балканског нарко-картела: Осморо Срба ухапшено, заплењен луксузни мерцедес и милиони евра. У акцији у су учествовали и припадници Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, у координацији са Јавним тужилаштвом за организовани криминал. У оквиру ове акције извршен је претрес на више локација на територији Републике Србије, у којој је одузето једно луксузно возило марке „мерцедес“ и 16.000 евра. У Немачкој су ухапшена три особе, од којих је једна држављанин Србије, и заплењена је имовина стечена криминалом у вредности од пет милиона евра.
• 14. децембар:
  • Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) поднело је оптужни предлог против Николе Селаковића, тренутно министра културе, због „незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама Генералштаба“.
• 15. децембар:
  • Џаред Кушнер је објавио да се повлачи из планираног пројекта изградње хотела у Београду на месту зграде Генералштаба, након што је он изазвао протесте и због оптужног предлога против високопозиционираног српског политичара, објавио је данас Вол стрит журнал. „Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, објавио је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Афинитy Партнерс“.
  • Бахами признали независност такозваног Косова.
• 16. децембар:
  • Фабрика компаније ЛЕОНИ Србија у Малошишту је затворена, чиме је окончан процес постепеног гашења производње који је најављен још током лета. Сви запослени у овом погону, укупно око 1.900 радника остају без посла.
• 17. децембар:
  • Ирска компанија Аптив затвара своје погоне у Зајечару. Око 500 радника остаје без посла.
• 19. децембар:
  • Преминула је студенткињи која је повређена приликом пада низ степенице у унутрашњости студентског дома 4 у Студентском граду, 23. новембра.
• 31. децембар:
  • Канцеларија америчке владе за контролу стране имовине (ОФАК) издала је лиценцу Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ) за наставак транспорта нафте Нафтној индустрији Србије до 23. јануара 2026. године. Лиценца омогућује наставак снабдевања НИС-а искључиво нафтом неруског порекла, чиме се осигурава континуитет испорука тим нафтоводом, упркос важећим америчким санкцијама.

Смрти

Главна категорија: Умрли 2025.

Јануар

• 1. јануар:
  • Игор Познич, југословенски и словеначки фудбалер (*1967)
  • Чед Морган, аустралијски кантри певач и гитариста (*1933)
• 2. јануар — Агнес Келети, мађарско-израелска гимнастичарка (*1921)
• 3. јануар:
  • Ла Чунга, шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*1938)
  • Стипица Калођера, југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*1934)
  • Братислав Живковић, српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*1975)
• 4. јануар:
  • Ана Глигић, српска и југословенска вирусолошкиња (*1934)
  • Золтан Халмоши, мађарски фудбалер и тренер (*1947)
• 5. јануар:
  • Горанка Матић, српска историчарка уметности и фотографкиња (*1949)
  • Костас Симитис, грчки политичар, лидер (ПАСОК)-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*1936)
• 6. јануар — Душан Маравић, српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*1939)
• 7. јануар:
  • Милорад Милинковић, српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*1965)
  • Жан-Мари ле Пен, француски националистички политичар (*1928)
• 14. јануар:
  • Срђан Дедић, српски филмски и позоришни глумац (*1955)
  • Драган Роквић, српски публициста и књижевник (*1961)
• 15. јануар — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*1946)
• 16. јануар — Џоун Плаурајт, енглеска глумица (*1929)
• 17. јануар:
  • Денис Лоу, шкотски фудбалер (*1940)
  • Пунсалмаџин Очирбат, монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*1942)
• 19. јануар — Слободан Пуро Ђурић, црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*1935)
• 21. јануар — Маурисио Фунес, салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*1959)
• 23. јануар — Васо Микан, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
• 25. јануар:
  • Архиепископ тирански Анастасије, архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*1929)
  • Дражен Далипагић, југословенски кошаркаш и српски тренер (*1951)
• 27. јануар — Марјан Хластец, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1936)
• 30. јануар:
  • Вера Бердовић, српска оперска певачица (*1941)
  • Зоран Јакшић, српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*1960)
  • Димитрије Миленковић, српски књижевник (*1935)

Фебруар

• 1. фебруар — Хорст Келер, немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*1943)
• 2. фебруар — Игор Бојовић, српски драмски писац, драматург и сценариста (*1969)
• 3. фебруар:
  • Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и критичар (*1965)
  • Лима, бразилски фудбалски репрезентативац (*1942)
• 5. фебруар — Дејан Матић, српски глумац и позоришни уметник (*1963)
• 7. фебруар:
  • Тони Робертс, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1939)
  • Меџикал Пауер Мако, јапански авангардни музичар и композитор (*1954)
• 8. фебруар — Сем Нујома, председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*1929)
• 12. фебруар:
  • Драгољуб Војнов, српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*1947)
  • Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
• 13. фебруар — Јанош Дунаи, мађарски фудбалер (*1937)
• 15. фебруар — Мухсин Хендрикс, јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*1967)
• 19. фебруар — Градимир Стојковић, српски књижевник (*1947)
• 18. фебруар - Џин Хекман, амерички глумац и писац (*1930)
• 20. фебруар — Питер Џејсон, амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*1944)
• 21. фебруар — Милан Распоповић, српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*1936)
• 24. фебруар:
  • Френк Џеј Визнер, амерички дипломата (*1938)
  • Роберта Флек, америчка певачица (*1937)
• 26. фебруар:
  • Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
  • Остоја Ђукић, српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*1947)
  • Милош M. Радовић, српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*1953)
  • Мишел Трахтенберг, америчка глумица (*1985)
• 27. фебруар — Борис Спаски, руски шаховски велемајстор (*1937)

Март

• 1. март:
  • Саша Поповић, српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*1954)
  • Зоран Брајовић, политичар (*1977)
  • Тулио Ланесе, италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*1947)
• 3. март — Хоакин Аријас, кубански фудбалер (*1914)
• 7. март — Хаген Клајнерт, немачки физичар (*1941)
• 10. март — Љубомир Катић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1934)
• 12. март — Брус Главер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1932)
• 13. март:
  • Радиша Илић, српски фудбалски голман (*1977)
  • Софија Губајдулина, совјетска и европска композиторка (*1931)
  • Антим Русас, митрополит солунски (*1934)
• 14. март — Немања Поповић, српски рударски стручњак и универзитетски професор (*1936)
• 15. март — Вингс Хаузер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*1947)
• 16. март:
  • Андреј Ђорђијески, македонски музичар (*1982)
  • Милорад Комраков, српски новинар (*1955)
• 17. март — Бранислава Перуничић, емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*1936)
• 18. март — Стана Савић, српска педијатрица (*1935)
• 19. март:
  • Андрија Делибашић, црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*1981)
  • Надежда Гаће, југословенска и српска новинарка (*1950)
• 20. март — Еди Џордан, оснивач и власник тима Формуле 1 (*1948)
• 21. март:
  • Олег Гордијевски, руско-британски дупли шпијун (*1938)
  • Џорџ Форман, амерички боксер (*1949)
• 22. март:
  • Франческо Беноцо, италијански филолог и музичар (*1969)
  • Игуманија Салафаила, монахиња СПЦ и игуманија Манастира Благовештења Рудничкога (*1939)
• 23. март — Михаило Војводић, српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*1938)
• 24. март — Радивој Шајтинац, српски књижевник (*1949)
• 25. март:
  • Хуан Агилера, шпански тенисер (*1962)
  • Шинода Масахиро, јапански редитељ (*1931)
  • Милош Бељић, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Југославије (*1933)
• 26. март — Ник Лалић, аустралијски политичар српског порекла (*1945)
• 27. март — Ото Толнаи, српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*1940)
• 29. март — Ричард Чемберлен, амерички глумац (*1934)
• 30. март — Маринко Колнаго, југословенски и хрватски музичар (*1942)

Април

• 1. април:
  • Вал Килмер, амерички глумац (*1959)
  • Бојана Андрић, српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*1944)
  • Алфи Кабиљо, југословенски и хрватски композитор и музичар (*1935)
• 2. април — Хамтај Сифандон, лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*1924)
• 3. април — Здравко Печар, словеначки и југословенски бацач диска (*1950)
• 4. април — Амаду Багајоко, малијски вокалиста и гитариста (*1954)
• 8. април:
  • Обрад Стевановић, генерал-потпуковник полиције Србије (*1953)
  • Војин Кајганић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1949)
  • Марија Александровић, српска и ромска професорка српске и ромске књижевности и језика (*1972)
• 9. април — Мел Новак, амерички глумац српског порекла (*1934)
• 10. април:
  • Маријан Јантољак, југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*1940)
  • Лео Бенхакер, холандски фудбалски тренер (*1942)
• 11. април — Макс Ромео, јамајчански реге музичар (*1944)
• 13. април:
  • Џин Марш, британска глумица (*1934)
  • Марио Варгас Љоса, перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*1936)
• 14. април — Филип Давид, јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*1940)
• 17. април — Љубомир Симовић, српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*1935)
• 18. април — Никола Покривач, хрватски фудбалер (*1985)
• 19. април — Срђан Тодоровић, српски политичар из БиХ (*1980)
• 20. април — Недељко Шиповац, српски политичар и министар (*1942)
• 21. април — Папа Фрања, врховни поглавар Римокатоличке цркве (*1936)
• 22. април — Зураб Церетели, руски и грузијски уметник, вајар и академик (*1934)
• 23. април — Фуад Мебаза, тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*1933)
• 25. април:
  • Мирјана Миочиновић, српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*1935)
  • Гостимир Поповић, пуковник Војске Републике Српске (*1949)
• 26. април:
  • Анђелка Миливојевић Тадић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*1964)
  • Жаир, бразилски фудбалер (*1940)
• 28. април — Џејн Гардам, енглески писац белетристике за децу и одрасле (*1928)
• 30. април — Ина Канабаро Лукас, бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*1908)

Мај

• 1. мај — Маноло, шпански фудбалски навијач (*1949)
• 4. мај — Зоран Здравковић, српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*1955)
• 5. мај — Луис Галван, аргентински фудбалер (*1948)
• 6. мај — Каћуша Јашари, албанска политичарка (*1946)
• 7. мај:
  • Џо Дон Бејкер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Ерол Кадић, српски филмски глумац и редитељ (*1955)
• 8. мај — Дејвид Саутер, амерички правник и судија (*1939)
• 9. мај:
  • Милорад Мирчић, српски политичар (*1956)
  • Драган Лабовић, српски кошаркаш (*1987)
• 11. мај — Роберт Бентон, амерички филмски редитељ и сценариста (*1932)
• 12. мај — Недим Ђухерић, југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*1942)
• 13. мај:
  • Хосе Мухика, уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*1935)
  • Алан Еглстон, аустралијски политичар (*1941)
• 14. мај — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (*1932)
• 15. мај:
  • Душан Вујовић, српски политичар, економиста и универзитетски професор (*1951)
  • Наталија Шиколенко, белоруска бацачица копља (*1964)
• 17. мај — Игуманија Доротеја, православна монахиња и игуманија Манастира Подластве (*1943)
• 19. мај — Милан Блануша, српски сликар (*1943)
• 20. мај:
  • Чан Дик Лионг, вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*1937)
  • Нино Бенвенути, италијански боксер (*1938)
  • Џорџ Вент, амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*1948)
• 21. мај:
  • Аластер Макинтајер, британски филозоф (*1929)
  • Раде Верговић, српски сликар и глумац (*1939)
• 22. мај — Весна Томајек, српска и југословенска рукометашица (*1962)
• 26. мај — Мухамед ез Зентани, либијски политичар (*1937)
• 28. мај:
  • Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*1926)
  • Џорџ Смит, амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*1930)
  • Нгуги ва Тионго, кенијски писац (*1938)
• 31. мај — Тереза Кочиш, српска гимнастичарка (*1934)

Јун

• 2. јун — Иван Станчић, југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*1953)
• 3. јун — Јошка Броз, српски политичар (*1947)
• 4. јун — Осте Ерцег, српски сликар (*1947)
• 6. јун — Дитрих Х. Велте, немачки геолог и академик (*1935)
• 7. јун — Милка Подруг Кокотовић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1930)
• 8. јун — Матија Дедић, хрватски и српски музичар (*1973)
• 9. јун — Фредерик Форсајт, енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*1938)
• 10. јун:
  • Харис Јулин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1937)
  • Бујар Букоши, албански уролог и политичар (*1947)
  • Славиша Ђурковић, југословенски и српски фудбалер (*1968)
• 11. јун:
  • Момо Пићурић, црногорски телевизијски и позоришни глумац (*1947)
  • Петар Милошевић, пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*1943)
  • Брајан Вилсон, амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*1942)
• 14. јун — Виолета Чаморо, председница Никарагве (1990-1997) (*1929)
• 17. јун:
  • Кисмо Лесмо, српски репер
  • Бернар Лакомб, француски фудбалер (*1952)
  • Гејлард Сартејн, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1946)
  • Александра Вранеш, српски универзитетски професор (*1960)
• 18. јун — Димитрије Бјелица, српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*1935)
• 20. јун:
  • Франсис Грејам-Смит, енглески астроном (*1923)
  • Ивар Јевер, норвешко-амерички физичар и нобеловац (1973) (*1929)
• 21. јун — Радисав Радојковић, српски филмски и позоришни глумац (*1937)
• 22. јун:
  • Зоран Ковачевић, српски биохемичар и академик САНУ (*1935)
  • Жижа Стојановић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1930)
• 23. јун — Милан Јовановић Пинки, српски репер и кошаркаш (*1978)
• 25. јун — Сергеј Ферари, југословенски и словеначки глумац (*1933)
• 26. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*1932)
• 27. јун:
  • Драгољуб Ацковић, српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука (*1952)
  • Иљана Силај, румунско-мађарска атлетичарка (*1941)
• 28. јун — Гојко Варда, српски архитекта унутрашње архитектуре, дизајнер и педагог (*1936)
• 29. јун — Петар Мошић, српски сликар (*1981)
• 30. јун — Лајош Сатмареану, румунски фудбалер и тренер (*1944)

Јул

• 2. јул — Џулијан Макман, аустралијски глумац (*1968)
• 3. јул:
  • Диого Жота, португалски фудбалер (*1996)
  • Андре Силва, португалски фудбалер (*2000)
  • Мајкл Медсен, амерички глумац (*1957)
• 4. јул — Рихард Мерц, српски професор, пионир, оснивач и вишегодишњи шеф Kатере за снимање и дизајн звука при ФДУ (*1939)
• 10. јул — Радомир Дамњановић Дамњан, српски сликар и концептуални уметник (*1935)
• 12. јул — Александар Чиликов, црногорски историчар умјетности (*1950)
• 13. јул:
  • Мухамаду Бухари, генерал-мајор, војни вођа Нигерије и њен седми председник (*1942)
  • Тима Џебо, југословенска и босанскохерцеговачка кошаркашица (*1963)
• 14. јул — Чедомир Петровић, српски и југословенски глумац, режисер и писац (*1949)
• 15. јул — Пинар Кур, турска књижевница и преводилац (*1943)
• 16. јул — Владимир Гоати, српски публициста, аналитичар, политиколог и професор политичких (*1939)
• 17. јул — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (*1969)
• 18. јул — Хитоми Обара, јапанска рвачица (*1981)
• 19. јул — Јосип Пејаковић, југословенски и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац (*1948)
• 20. јул — Малколм-Џамал Ворнер, амерички глумац, музичар и песник (*1970)
• 22. јул:
  • Ози Озборн, британски певач и текстописац (*1948)
  • Новак Кондић, српски универзитетски професор, доктор економских наука и политичар (*1952)
• 24. јул — Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста (*1953)
• 27. јул — Челсо Вали, италијански композитор, диригент, аранжер и продуцент плоча (*1950)
• 28. јул — Лаура Далмајер, немачка биатлонка (*1993)
• 29. јул — Младен Јагушт, српски диригент (*1924)

Август

• 2. август — Грујо Борић, генерал-потпуковник Војске Републике Српске (*1938)
• 4. август — Талгат Мусабајев, казашки тест пилот и космонаут (*1951)
• 5. август:
  • Јон Илијеску, румунски политичар и председник Румуније (1989-1996; 2000-2004) (*1930)
  • Франк Мил, немачки фудбалер (*1958)
  • Жорже Кошта, португалски фудбалер и тренер (*1971)
  • Зоран Спасојевић, српски писац (*1949)
• 6. август:
  • Ђорђе Андријашевић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1931)
  • Сулејман Обеид, палестински фудбалер (*1984)
• 7. август:
  • Немања Ђурић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1936)
  • Џим Лавел, амерички астронаут и капетан Америчке ратне морнарице (*1928)
• 9. август:
  • Махмуд Фаршчијан, ирански мајстор персијског сликарства и минијатуре (*1930)
  • Томислав Маринковић, српски песник (*1949)
• 10. август — Кунишиге Камамото, јапански фудбалер (*1944)
• 11. август:
  • Габи Новак, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1936)
  • Бене Капоста, мађарски фудбалер (*1942)
• 12. август — Оља Грастић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
• 16. август — Ден Тана, српски и амерички угоститељ, спортски радник, филмски глумац и продуцент (*1935)
• 17. август — Теренс Стамп, британски глумац (*1938)
• 20. август — Френк Каприо, амерички судија и политичар (*1936)
• 22. август:
  • Јарослав Јевдокимов, украјинско-белоруски певач (*1946)
  • Петар Милатовић, српски књижевник и новинар (*1949)
• 25. август:
  • Рајнер Вајс, немачко-амерички физичар и нобеловац (2017) (*1932)
  • Никола Павичић, српски привредник (*1940)

Септембар

• 1. септембар:
  • Снежана Трстењак, српски редитељ, сценариста и аниматор (*1963)
  • Грејам Грин, канадски домородачки глумац (*1952)
  • Џо Бугнер, британско-аустралијски професионални боксер (*1950)
• 2. септембар — Миро Вуцо, хрватски академски вајар (*1941)
• 4. септембар — Ђорђо Армани, италијански модни креатор (*1934)
• 5. септембар — Јелица Курјак, српски дипломата и политичарка (*1952)
• 6. септембар:
  • Дејвид Балтимор, амерички биолог и нобеловац (*1938)
  • Андреј Маринц, словеначки политичар (*1930)
• 7. септембар:
  • Добрица Агатоновић, српски позоришни и филмски глумац (*1942)
  • Михаило Вукобратовић, српски филмски и телевизијски редитељ (*1952)
• 9. септембар:
  • Стефано Бени, италијански писац, новинар, песник, драматург, сценариста и хумориста (*1947)
  • Рајнхард Лауер, немачки историчар књижевности и академик (*1935)
• 10. септембар — Чарли Кирк, амерички политички активиста, књижевник и медијска личност (*1993)
• 11. септембар:
  • Миле Новаковић, српски генерал полиције (*1953)
  • Ана Виђен, хрватска и српска вајарка и сликарка (*1931)
• 12. септембар — Јован Томовић, српски привредник, друштвенополитички радник и хуманитарни радник (*1932)
• 14. септембар — Хаиме Родригез, салвадорски фудбалер (*1959)
• 15. септембар — Славко Обадов, српски џудиста и професор физичке културе (*1948)
• 16. септембар:
  • Роберт Редфорд, амерички филмски глумац, режисер, продуцент и филантроп (*1936)
  • Дејан Миловановић, српски фудбалер (*1984)
  • Оскар Каликс, аргентински фудбалер (*1939)
• 17. септембар — Џон Серл, амерички филозоф и универзитетски професор (*1932)
• 18. септембар — Јаирус Бирех, кенијски атлетичар (*1992)
• 21. септембар:
  • Џон Степлтон, британски новинар (*1946)
  • Сулејман Спахо, српски политичар (*1949)
• 22. септембар — Енвер Петровци, југословенски, српски и албански филмски и позоришни глумац (*1954)
• 23. септембар:
  • Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (*1939)
  • Клаудија Кардинале, италијанска глумица (*1938)
• 24. септембар:
  • Џорџ Смут, амерички астрофизичар, космолог и нобеловац (*1945)
  • Василије Видовић Васке, српски четнички војвода (*1954)
• 25. септембар — Бранислав Гавриловић Брне, српски четнички војвода (*1964)
• 28. септембар — Хосе Аракистајн, шпански фудбалски голман (*1937)
• 29. септембар — Војислав Симић, српски музичар, композитор и диригент (*1924)
• 30. септембар — Слободан Васковић, српски новинар и блогер (*1962)

Октобар

• 1. октобар:
  • Џејн Гудол, британски приматолог, етолог и антрополог (*1934)
  • Клаус Офе, немачки политички социолог марксистичке оријентације (*1940)
• 3. октобар:
  • Антон Пелинка, професор политичких наука и студија национализма (*1941)
  • Ремо Ђироне, италијански филмски и позоришни глумац (*1948)
  • Еду Манга, бразилски фудбалер (*1967)
• 4. октобар:
  • Иван Клима, чешки књижевник (*1931)
  • Милан Мандарић, српско-амерички предузетник (*1938)
• 5. октобар:
  • Рон Дин, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1938)
  • Дејан Гвозден, српски певач, гитариста и аутор песама (*1970)
• 7. октобар:
  • Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач народне и поп-фолк музике (*1953)
  • Џон Гердон, британски биолог и нобеловац (*1933)
• 8. октобар:
  • Ђерђ Мезеи, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
  • Здравко Шотра, српски режисер и сценариста (*1933)
  • Илија Тодоров, генерал-мајор Војске Србије (*1963)
• 11. октобар:
  • Дајана Китон, америчка глумица (*1946)
  • Кестутис Шапка, совјетски и литвански атлетичар (*1949)
  • Флавијус Домиде, румунски фудбалер и тренер (*1946)
• 12. октобар — Добромир Жечев, бугарски фудбалер и тренер (*1942)
• 13. октобар:
  • Дру Струзан, амерички уметник (*1947)
  • Момчило Прстојевић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1949)
• 15. октобар:
  • Љубомир Обрадовић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1950)
  • Саманта Егар, британско-америчка глумица (*1939)
  • Бане Минић, српски академски сликар (*1938)
  • Иван Зафиров, бугарски фудбалер и тренер (*1947)
• 17. октобар — Ђино Пиватели, италијански фудбалер и тренер (*1933)
• 18. октобар — Чен-Нинг Јанг, кинески физичар и нобеловац (*1922)
• 20. октобар:
  • Анто Јаковљевић, хрватски, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1962)
  • Небојша Павковић, генерал-пуковник Војске Југославије (*1946)
• 23. октобар — Виктор Шустиков, руски и совјетски фудбалер и тренер (*1939)
• 24. октобар:
  • Велизар Ђерић, министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије (*1952)
  • Макс Лоренц, немачки фудбалер (*1939)
• 25. октобар:
  • Југослав Костић, српски политичар и дипломата (*1939)
  • Небојша Чолић, српски глумац (*1957)
• 26. октобар — Пер Јакобсен, дански слависта, филолог, лингвиста, академик и универзитетски професор (*1935)
• 27. октобар:
  • Хосе Мануел Очоторена, шпански фудбалски голман (*1961)
  • Шрага Бар, израелски фудбалер (*1948)
  • Алис Гаст, америчка хемичарка (*1958)
• 31. октобар:
  • Слободанка Груден, српска лекарка и политичарка (*1940)
  • Фатос Нано, албански политичар и премијер Албаније (*1952)
  • Чеки Карјо, француски глумац турског порекла (*1953)

Новембар

• 3. новембар:
  • Радомир Путник, српски писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар (*1946)
  • Младен Жижовић, српски фудбалер и тренер (*1980)
  • Дајана Лед, америчка глумица (*1935)
  • Рудолф Белин, југословенски и хрватски фудбалер (*1942)
  • Дик Чејни, амерички политичар и 46. потпредседник САД (*1941)
  • Драган Симеуновић, југословенски и српски фудбалер (*1954)
• 4. новембар:
  • Игуманија Евгенија, православна монахиња и игуманија Манастира Покајнице (*1947)
  • Кнут Ћелстали, норвешки историчар и политичар (*1948)
• 5. новембар:
  • Емерик Јенеј, румунски фудбалски тренер и фудбалер (*1937)
  • Роналд Венетијан, суринамски математичар, политичар и председник Суринама (*1936)
  • Полин Колинс, енглеска глумица (*1940)
• 6. новембар — Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар, зоолог и нобеловац (*1928)
• 7. новембар:
  • Исмет Ђухерић, потпуковник Војске Републике Српске (*1949)
  • Александар Радојевић, српски архитекта и универзитетски професор (*1934)
• 8. новембар — Владимир Вукчевић, српски правник и тужилац (*1950)
• 9. новембар:
  • Радоман Кањевац, српски песник (*1960)
  • Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1937)
• 10. новембар:
  • Хам Лини, политичар и премијер Вануатуа (*1951)
  • Дејан Ристановић, српски публициста, инжењер и уредник (*1963)
• 11. новембар — Сали Киркланд, америчка глумица (*1941)
• 13. новембар — Марина Левицка, британски романописац украјинског порекла (*1946)
• 16. новембар:
  • Драгослав Шиљак, српски инжењер електротехнике, научник, професор, спортиста и инострани члан САНУ (*1933)
  • Роналд Гросарт Матичек, мађарски психолог и академик (*1940)
• 17. новембар:
  • Алис и Елен Кеслер, немачке певачице, плесачице и глумице (*1936)
  • Ребека Ен Хајнеман, америчка дизајнерка видео-игара и програмерка (*1963)
  • Пол Екман, амерички психолог (*1937)
• 18. новембар — Драган Шкорић, српски инжењер пољопривреде, генетичар, универзитетски професор и академик САНУ (*1937)
• 20. новембар:
  • Бранислав Ивковић, српски политичар, министар и универзитетски професор (*1952)
  • Бранко Иванда, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1941)
  • Милан Чуда, чехословачки одбојкаш (*1939)
  • Дитер Херцог, немачки фудбалер и репрезентативац (*1946)
• 23. новембар:
  • Удо Кир, немачко амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, продуцент и редитељ (*1944)
  • Љиљана Јорговановић, српски текстописац (*1959)
  • Никита Симоњан, совјетски и руски фудбалер (*1926)
  • Фергус Кер, шкотски католички свештеник, теолог и филозоф (*1931)
  • Велибор Крсмановић, српски молекуларни биолог (*1932)
• 25. новембар — Лоренцо Буфон, италијански фудбалски голман (*1929)
• 27. новембар — Бранко Басара, пуковник Југословенске народне армије и Војске Републике Српске (*1939)
• 29. новембар — Том Стопард, енглески драматург и сценариста (*1937)

Децембар

• 1. децембар:
  • Никола Пјетранђели, италијански тенисер (*1933)
  • Владимир Мунтјан, совјетски фудбалер (*1946)
• 2. децембар — Арнфин Несет, норвешки медицински техничар и серијски убица (*1936)
• 3. децембар — Љубиша С. Адамовић, српски економиста и универзитетски професор (*1928)
• 4. децембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапански глумац (*1950)
• 5. децембар — Френк Гери, амерички архитекта канадског порекла (*1929)
• 7. децембар — Глен де Бук, белгијски фудбалер и тренер (*1971)
• 10. децембар — Софи Кинсела, британска књижевница (*1969)
• 12. децембар — Питер Грин, амерички филмски и ТВ глумац и продуцент (*1965)
• 13. децембар — Боби Русо, канадски хокејаш на леду (*1940)
• 14. децембар — Роб Рајнер, амерички глумац и редитељ (*1947)
• 17. децембар — Предраг Драговић, српски сликар и вајар (*1953)
• 18. децембар — Славко Алексић, српски четнички војвода (*1956)
• 19. децембар:
  • Петер Куфершмит, немачки фудбалер (*1942)
  • Геза Шетет, српски сликар, илустратор и стрип цртач мађарског поријекла (*1953)
• 20. децембар:
  • Лазе Манасковски, југословенски и македонски глумац (*1958)
  • Жан Лоде, француски кануист (*1930)
• 22. децембар — Крис Рија, енглески кантаутор и гитариста (*1951)
• 23. децембар:
  • Васил Рингов, македонски и југословенски фудбалер (*1955)
  • Анатолиј Бондарчук, украјински бацач кладива (*1940)
• 27. децембар — Денис Никитин, руски неонациста и оснивач Руског добровољачког корпуса (*1984)
• 28. децембар:
  • Брижит Бардо, француска глумица, певачица, манекенка и активисткиња за права животиња (*1934)
  • Миодраг Раичевић, црногорски и српски књижевник (*1955)
• 30. децембар:
  • Никола Апостоловић, југословенско-српски публициста и спортиста (*1960)
  • Мате Мештровић, хрватски новинар, историчар и политичар (*1930)
• 31. децембар — Маријан Черчек, југословенски и хрватски фудбалер (*1949)

Нобелове награде

• Физика — Џон Мартинис, Мишел Деворе и Џон Кларк
• Хемија — Омар Јаги, Сусуму Китагава и Ричард Робсон
• Медицина — Мери Бранкоу, Фред Рамздел и Шимон Сакагучи
• Књижевност — Ласло Краснахоркаи
• Мир — Марија Корина Мачадо
• Економија — Џоел Мокир, Филип Агијон и Питер Хавит

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума