1747
Година
1747 је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1747 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 12. јануар — Француски маршал Мориц Саксонски је именован за генералног маршала краљевих логора и армија - последњи од петорице с тим звањем у време старог режима.
- 31. јануар — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.
Фебруар
уреди- 2. фебруар — Рат за аустријско наслеђе - Опсада Антиба: пошто су Французи у граду добили појачање, аустро-сардинске снаге прекидају опсаду, касније током године ће поново опседати Ђенову.
- 10 - 11. фебруар — Рат краља Џорџа: Битка код Гранд Пре у Новој Скотији је француски успех.
Март
уреди- 12. март — Умро је тибетански владар, под ћинговским сизеренством, Полхане Сонам Топгy, наслеђује га други син Гурме Намгyал (до 1750), последњи династички владар.
Април
уреди- 9. април — Лорду Ловату, шкотском јакобитском вођи осуђеном због велеиздаје у Лондону одрубљена глава, последња особа на којој је у Уједињеном Краљевству примењена та метода егзекуције.
- 17. април — Рат за аустријско наслеђе: Француска објављује рат холандским Уједињеним провинцијама, убрзо заузимају Зеландску Фландрију и Баријерне тврђаве.
- април — Адел-шах Афшар, нећак персијског владара Надера, заузео је Херат заједно са систанским побуњеницима и навео Курде у тој регији на побуну против Надера.
- април — Погодба грофа Јосипа Драшковића и његових "Влаха": ослобођени су већине кметских обавеза (повластице еродирају већ 1750-тих због задужености Драшковића).
Мај
уреди- 1. мај — Отворена летња палата Фридриха Великог, Сансоуци ("Без бриге").
- 4. мај — У страху од француске инвазије, Вилхелм IV је именован за стадтхолдера холандски Уједињених провинција (до 1751), чиме се после 45 година завршава период без стадтхолдера у Холандији.
- мај — Отмица Гарофалије, удовице гусара Крила Цвјетковића, погубљеног прошле године, из затвора скадарског паше. Млечани кажњавају Пераст да би удовољили Турцима, због чега економски опада.
- 14. мај — Рат за аустријско наслеђе: Прва битка код рта Финистере у којој британска морнарица наноси тежак пораз француској флоти која је покушала доставити намирнице колонијалним снагама у Новој Француској.
- 20. мај — Поручник Џемс Линд, бродски лекар на ХМС Салисбурy, започиње експерименте са разним супстанцама, који показују да цитруси лече скорбут - први експеримент са контролним групама (цитруси се користе против скорбута тек од 1790-тих).
Јун
уреди- 9. јун — Јапански цар Сакурамацхи је абдицирао у корист сина принца Тохита који постаје цар Момозоно (до 1762). Стварни владар је шогун Токугава Иесхиге.
- јун — Хенрy Еллис истражује Хадсонов залив не би ли нашао Северозападни пролаз, без успјеха.
- 20. јун — Персијски владар Надер-шах Афшар, на походу у Хорасану против курдских побуњеника, убијен је од својих дворана, уплашених за своје животе. Наслеђује га нећак Адел-шах Афшар (до 1748), али царство се убрзо распада: осамостаљују се дуранијски Авганистан, канати Бухарски (емират 1785, руски протекторат од 1873, Совјети заузели 1920), Ардабилски (до 1808), Ганџански (до 1805), Нахичевански (до 1828) и Шекински (до 1819).
Јул
уреди- 2. јул — Рат за аустријско наслеђе: - Битка код Лауфелда: Французи маршала де Саxа су поразили савезничку војску у Лимбургу. Затим опседају Берген оп Зоом у Брабанту.
- 19. јул — Рат за аустријско наслеђе:- Битка на Асиети: Французи су покушали заузети сардинско утврђење у Алпима али су потучени уз 3.700 мртвих, укључујући команданта, витеза од Беле-Ислеа.
Август
уреди- 5. август — Илирска дворска комисија постаје депутација, потчињена непосредно владару, а не Угарској, равноправна другим дворским канцеларијама (укинута 1777) - мађарске власти су биле противне Комисији, изазивале су сукобе компетенција.
- 15. август — Санктпетербуршка конвенција: војни савез Русије, Британије и Холандије против Француске и Пруске.
- 24. август — Смењен је велики везир Тирјаки Хаџи Мехмет-паша, постављен је Сејид Абдулах-паша (до 1750).
Септембар
уреди- 18. септембар — Французи заузимају Берген оп Зоом.
- септембар — Извештаји о урагану или два у Карибима, северноамеричкој обали и на Бермудима. Још један у новембру у Карибима.
Октобар
уреди- 12. октобар — Паштунска племенска скупштина, Лоyа јирга, у Кандахару изабире Ахмада Шаха Дуранија за емира, чиме настаје Дуранијско царство, држава од које потиче сувремени Авганистан. Поред Кандахара, Дурани за сада има и Газни, Кабул и Пешавар.
- 25. октобар — Рат за аустријско наслеђе: Друга битка код рта Финистере у којој Британци уништавају још један француски конвој за америчке и карипске колоније. Те колоније су на ивици глади, Енглези контролишу Ламанш па трпи и економија француске метрополе.
Новембар
уреди- 17 - 19. новембар — Кноwлесови нереди у Бостону, након што је британски адмирал Кноwлес принудио 46 Бостонаца на службу. Неколико дана касније објављен је памфлет у коме се нереди хвале као одбрана природних права, што би било први пут да се идеје Јохна Лоцкеа користе за оправдање отпора властима у Америци.
- 22. новембар — Принцу Вилијаму IV је додељено наследно стадтхолдерско звање Холандске републике чиме је Холандија постала де фацто наследна монархија.
- 29. новембар — Фра Филип Грабовац заточен у Венецији због књиге "Цвит разговора народа и језика илиричкога алити рвацкога", инквизиција је у просинцу наредила спаљивање примерака књиге.
Децембар
уреди- 17. децембар — Државни прокуратор Марко Фосцарини износи у Великом већу недостатке и неправилности млетачке управе и власти у Далмацији: ситуација је тешка, домаћи и страни функционери користе положаје за богаћење. Отпор колона траје већ десетак година - након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околини Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи 1747-48. за сада заводе ред.
Кроз годину
уреди- Али-паша Хећимоглу поново долази за везира у Босну, поново да би утерао порезе, с истим резултатом као и 1745. У Босни до 1756 преовлађују немири и буне. Ове године, сељаци тузланског кадилука дижу побуну због вишег пореза, таксита (оброка) и кулука, непосредно због подизања града.
- Сејид Мехмед-паша Силахдар је београдски мухафиз 1747-48. Шејх Мехмед-паша из Ужица га оптужује да је "уништио вилајет" јер су његови зулумћари узели стотине кеса гроша од сиротиње (2.000 харачких глава дугује 42.000 гроша). У Ужицу избија побуна, вођена је битка са чачанским мутеселимом. На београдског везира се жали и крушевачки санџакбег Исмаил-бег, као и на лесковачке спахије У Београдском пашалуку до 1780-их преовлађују "неред, зулум и поквареност".
- Османлије прихватају захтев Марије Терезије за обнову Београдског мира, тј. склопљен је "вечни мир". Мир се наставља још четири деценије, у Шумадију се досељава доста људи из других српских крајева.
- Подмаршал Енгелсхофен започиње регулацију у Славонској и Сремској крајини - другачија организација, уведена класа "контрибуената", кметова, што изазива незадовољство и неуспех. Нова Градишка (основана следеће године) и Славонски Брод седишта пуковнија.
- У Купинову основана шајкашка чета, од крајишника расформиране Поморишке крајине оснива се 1746-47 земаљска покрајинска милиција.
- У Суботици основана католичка латинска школа, под вођством фрањевачког самостана.
- Организирају се покрајинске владе и судови у свим покрајинама Хабсбуршке монархије.
- Атанасије II Гавриловић је нови пећки патријарх (до 1752).
- И ове године, сукоби између Црногораца и Албанаца у Котору.
Датум непознат
уредиРођења
уредиСмрти
уредиДани сећања
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди
