1744
Година
1744. је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1744 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
уредиЈануар
уреди- 7. јануар — Мариа Ана, млађа сестра Марије Терезије удала се за њеног девера Карла Лоренског - убрзо су именовани за гувернере Аустријске Холандије, али Марија Ана умире већ у децембру.
- 24. јануар — На шпанским Филипинима, на Бохолу, почиње Дагохоyева побуна која ће потрајати чак до 1829.
Фебруар
уреди- 2. фебруар — Папина енциклика Интер омнигенас упућена католичком свештенству и народу "краљевине Србије" и околних региона: жали се на "суровост неверника и мржњу шизматика" и на то што верници скривају хришћанску веру, па забрањује узимање "турских" имена, одлазак у џамију, кршење поста итд.
- фебруар — Рат за аустријско наслеђе: Снажне олује у Ламаншу присиљавају француске војне и морнаричке команданте да одустану од планиране инвазије Британије - Јакобитски устанак се ипак догађа догодине.
- 20. фебруар — Јоханна Елисабетх вон Холстеин-Готторп и кћи Сопхие, будућа царица Екатарина, стигле у Москву.
- 22. фебруар — Рат за Џенкинсово уво: Битка код Тоулона у којој шпанска морнарица, уз француску помоћ наноси тежак пораз британској Краљевској морнарици.
Март
уреди- 1. март — Велики комет из 1744. је у перихелу: може се видети дању голим оком, затим добија шестоструки реп.
- 5 - 6. март — Народно-црквени сабор у Сремским Карловцима: патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента проглашен за поглавара митрополије; проглашена је привилегија Србима, потврђена прошле године. "Захтеви Будимаца" траже ограничење деспотске власти високог свештенства итд., састављени и "Постулати", адресовани на владара. Марија Терезија је одбацила већину српских захтева, догодине основана Илирска дворска комисија.
- 14. март — Емденска конвенција којом је одређено да Источна Фризија након смрти војводе Карла Едзарда припадне Пруској.
- 15. март — Рат за аустријско наслеђе: Француска формално објављује рат Великој Британији.
Април
уреди- 27. април — Рат за аустријско наслеђе: Франко-шпанске снаге кнеза де Контија заузимају након кратке опсаде сардинску Вилафранцу Маритиму.
- април — Василије Петровић, Савин заменик, договорио у Венецији да се которски пазар отвори за Црногорце.
Мај
уреди- 21. мај — Црногорски владика Сава добија грамату и креће кући из Русије.
- мај — Рат за аустријско наслеђе: Француска војска маршала де Ноаилеса улази у Аустријску Холандија - овог и следећег месеца заузимају Коуртраи (17. 5.), Менин (7. 6.), Кноцке, Фурнес и Ипрес (29. 6.)
- 23. мај — Француским нападом на Кансо у Новој Шкотској почиње Рат краља Џорџа, односно непријатељства између британских и француских северноамеричких колонија.
- 22. мај — Рат за аустријско наслеђе: У Франкфурту потписан споразум којим се Француској и Баварској у савезу против Хабсбурговаца поновно прикључује Пруска.
- 25. мај — Умире Карл Едзард, последњи кнез Источне Фризије - област затим преузима Пруска, у складу са Емденском конвенцијом од прошлог марта.
Јун
уреди- јун — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци Карла Лоренског нападају француски Алзас.
- 5. јун — У Версају склопљен додатни споразум Француске и Пруске, при чему је потоњој обећан дио Чешке.
- 6. јун — Француском амбасадору Четардиеју је наређено да напусти Русију у року од 24 часа. Канцелар Бестужев-Рјумин односи победу над француским интригама.
- 15. јун — Џорџ Ансон се вратио у Енглеску након четири године пловидбе око света - од првобитних 1.854 морнара преживело је 188, али вратили су се са шпанским сребром.
- 27. јун — Умро темишварски епископ Никола Димитријевић, наследиће га Георгије Поповић (1745-57).
- 28. јун — Пруска принцеза Софиа Аугуста Фредерица (будућа царица Катарина) се ради удаје за руског цара Петра III преобраћује са лутеранства на православље - веридба сутрадан, венчање догодине.
Јул
уреди- 15. јул — Алексеј Бестужев-Рјумин постаје руски велики канцелар.
- јул — Кнез Влашке Михаи Рацовиță умро у Цариграду, наслеђује га Константин Маврокордат (до 1748, његова четврта владавина у тој земљи).
- 18. јул — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Кастелделфина: Французи поразили Сардинце близу Кунеа.
- 29. јул — Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар опседа Карс, али се мора вратити у Дагестан да угуши побуну.
- 31. јул — Рат за аустријско наслеђе: Надасдyјева аустријска војска, укључујући Тренкове пандуре, заузима Саверне.
Август
уреди- 8. август — Краљ Луј XV се тешко разболео у Мецу, капелан му одбија отпуст греха док не отера од себе љубавницу Мариа Ана де Маилy-Несле и њену сестру Диана Аделаиде де Лаурагуаис (Мариа Ана се у новембру вратила на двор али је убрзо умрла).
- 12. август — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Велетрија у којој шпанске и наполитанске трупе под краљем Карлом VII наносе тежак пораз Аустријанцима у Лацију.
- 15. август — Французи повратили Саверне, Аустријанци се повлаче из Алзаса.
- 16. август — Пруски краљ Фридрих II покреће војску на Чешку, чиме почиње Други шлески рат.
Септембар
уреди- 16. септембар — Други шлески рат: Аустријски гарнизон у Прагу капитулирао пред Прусима. Ови настављају у централну Чешку, али им Аустријанци и Саси, који су ушли у рат, ометају комуникације.
- септембар — Руска царица Јелисавета је у посети Кијеву, наредила је градњу Маријинске палете (завршена 1752, данас церемонијална резиденција украјинског председника) и Цркве св. Андреја.
- 30. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Франко-шпанске снаге остварују тактички успех над Сардинцима код Мадона делл'Олмо, тј. Цунеа, али до новембра ће се ипак повући преко Алпа.
Октобар
уреди- 4. октобар — Британски брод прве класе ХМС Виктори је потонуо по олуји у Ламаншу са 1.150 припадника посаде, укључујући адмирала Џона Балцхена.
- октобар — На повратку из Русије, владика Сава је у Задру, примио га је генерални млетачки провидур за Далмацију Кверини.
Новембар
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
уреди- 18. децембар — Марија Терезија наређује протеривање Јевреја из Чешке.
- децембар — У очекивању инкорпорације Славоније и Срема у Угарску, патријарх моли царицу да се претходно на угарској Дијети инартикулишу српске привилегије.
- децембар — Владика Сава се вратио у Црну Гору, затекао "крајину веома смућену", долази до сукобљавања са синовцем Василијем, који је ове године самоиницијативно одлазио у Венецију.
Кроз годину
уреди- Барон Фрањо Тренк регрутује на спахилуцима у Срему, намеће тешке новчане обавезе.
- Граничари упућени на Рајну, део Подунавске ландмилиције. Христифор Жефаровић забележио песму "Срби у Донаверту".
- Пољски краљ Август III саставио пук босанских најамника, који касније служе и Прусима.
- Арабија: Мухамад бин Сауд склопио савез са проповедником Мухаммад ибн Абд ал-Вахабом, оснива Емират Дирија, познат и као Прва Саудијска Држава.
- У Русији отворена Царска фабрика порцелана.
Датум непознат
уредиРођења
уредиСмрти
уредиМај
уреди- 31. мај — Александар Поуп, енглески књижевник
Дани сећања
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди
