Кристијан Шмит
Ханс Кристијан Фридрих Шмит (њем. Hans Christian Friedrich Schmidt; Обернцен, 26. август 1957) њемачки је политичар и адвокат.
| Кристијан Шмит | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 26. август 1957. | ||||||||||||
| Место рођења | Обернцен, Западна Њемачка | ||||||||||||
| Држављанство | Њемачка | ||||||||||||
| Религија | евангелиста лутеранац | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Ерланген—Нирнберг | ||||||||||||
| Професија | адвокат | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Странка | Хришћанско-социјална унија Баварске (CSU) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Шмит је био парламентарни државни секретар у њемачком Савезном министарству одбране од 2005. до 2013. и парламентарни државни секретар у њемачком Савезном министарству за економску сарадњу и развој од децембра 2013. до фебруара 2014. године. На челу Савезног министарства хране и пољопривреде био је од 2014. до 2018. године.[1]
Посланик је у Бундестагу за изборни округ Фирт и члан Хришћанско-социјалне уније Баварске.
Амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за провођење мира именовали су 27. маја 2021. Шмита за сљедећег високог представника у Босни и Херцеговини. Дужност је преузео 1. августа 2021. када је ступила на снагу оставка Валентина Инцка, који је дужност високог представника обављао од 2009. године.[2] Није именован резолуцијом Савјета безбједности ОУН у складу са чланом 1. Анекса 10 (Споразума о цивилном спровођењу)[3] Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, за разлику од претходних Високих представника због чега му је ауторитет оспорен.
Критике
уредиПредседник Републике Српске Милорад Додик и руководство Републике Српске јавно сматрају Кристијана Шмита „лажним“ високим представником, с обзиром да је дошао на ову фукцију без одлуке Савета безбедности УН.
На сам дан општих избора у БиХ 2. октобра 2022. Шмит је наметнуо одлуке о измјени изборног закона БиХ и устава ФБиХ, што је довело до питања контраверзног наметања закона као и злоупотребе Бонских овлашћења.[4][5] Венецијанска комисија је још 2005. године у свом извјештају Савјету Европе констатовала да високи представник нема изборни демократски легитимитет, који црпи из народа БиХ, и да нема право да доноси законе.[6] У марту 2024. саопштио је одлуку о наметању измена Изборног закона БиХ.[7]
Председник Хрватске Зоран Милановић, такође је више пута критиковао потезе Кристијана Шмита називајући га колонијалним управником у БиХ.[8]
У СБ УН током полугодишње седнице о ситуацији у БиХ, на којој се појавио Кристијан Шмит, руски амбасадор Василиј Небензја изјавио је да Шмит нема право да говори у име међународне заједнице у Савету безбедност, а онда изашао из сале не желевши да слуша његов извештај.[9]
Народна скупштине Републике Српске усвојила је допуне Закона о објављивању закона и других прописа којом се укида обавеза објављивања одлука високог представника у Службеном гласнику Републике Српске и Закон о неизвршавању одлука Уставног суда БиХ. Након чега је Кристијан Шмит одлучио да забрани ова два Закона сматрајући их неуставним. С обзиром да је Милорад Додик као председник ипак потписао законе а Милош Лукић в.д. директор Службеног гласника објавио законе које је Народна скупштина изгласала, Тужилаштво Босне и Херцеговине покренуло је пред Судом БиХ кривични поступак против њих двојице.[10][11] Суђење је завршено почетком 2025. на ком је в.д. директора Службеног гласника Републике Српске ослобођен оптужби, док је Милораду Додику због „непоштовања одлука високог представника“ изречена казна од годину дана затвора и забране обављања политичке фукције у трајању од шест година.[12]
Кристијан Шмит је више пута и најављивао наметање Закона о државној имовини Босне и Херцеговине, којом би имовина Републике Српске прешла у власништво Босне и Херцеговине, што је по најавама из Републике Српске праг након ког ће доћи до „крајњег распада БиХ.[13][14] Током мандата Кристијана Шмита дошло је до заоштравања односа Републике Српске са Канцеларијом високог представника (ОХР) већег него за време било ког од предходних представника.[15]
Дана 11. маја 2026. Шмит је потврдио да је дао оставку на функцију, али да ће остати у улози до избора новог високог представника.[16]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Christian Schmidt”. Deutscher Bundestag (на језику: немачки). Приступљено 27. 5. 2021.
- ^ „Саопштење УО ПИЦ-а поводом именовања Кристијана Шмита за сљедећег високог представника”. Office of the High Representative (на језику: српски). 27. 5. 2021.
- ^ „The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina” (PDF). osce.org. стр. 52. Приступљено 11. август 2021.
- ^ „Christian Schmidt promijenio Izborni zakon i Ustav FBiH – DW – 02.10.2022”. dw.com (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-11-24.
- ^ Omerović, Azra Husarić (2022-10-03). „Šta trebate znati o posljednjim nametnutim izmjenama Izbornog zakona”. Detektor. Приступљено 2025-11-24.
- ^ „Odluka nije zakon. Šmit da povuče zakon i uputi ga Parlamentu BiH”. BN. Приступљено 2025-11-24.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Шмит наметнуо измене Изборног закона БиХ”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-11-24.
- ^ „(VIDEO) „To je kolonizacija, ali ne na steroidu, nego na C vitaminu“ Milanović nazvao Šmita „njemačkim isprašenim bubašvabom“”. Srpskainfo (на језику: српски). 2024-04-17. Приступљено 2025-11-24.
- ^ B92. „Ruski ambasador u UN napustio sednicu SB kad se Šmit obraćao: On nema pravo da govori”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2025-11-24.
- ^ „Suđenje Miloradu Dodiku u BiH: Tužilaštvo traži maksimalne kazne”. Blic.rs (на језику: српски). 2025-02-19. Приступљено 2025-11-24.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Šmit poništio zakone Skupštine Republike Srpske i nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH; Ambasade SAD i Velike Britanije podržale odluku”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-11-24.
- ^ „Додик осуђен на годину дана затвора, Србија га неће хапсити, каже Вучић”. BBC News на српском (на језику: српски). 2025-02-26. Приступљено 2025-11-24.
- ^ Augustinović, Marija (2025-11-01). „Schmidt mijenja ton - Zakon koji je nametnula međunarodna zajednica sada naziva kočnicom razvoja”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2025-11-24.
- ^ „bhrt”. bhrt.ba. Приступљено 2025-11-24.
- ^ Кецмановић, Ненад. „Шмит одлази, Швабе анте портас”. Politika Online. Приступљено 2025-11-24.
- ^ Delauney, Guy (11. 5. 2026). „Bosnia's powerful peace envoy quits, with questions over role's future” [Моћни посланик за одржавање мира у Босни даје оставку, стављајући будућност улоге у питање]. BBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2026. г..
